Магистрат, народни музеј

Магистрат

На основу указа цара Франца И од 1. јануара 1794. године Панчево је добило статус слободног војног комунитета што значи, практично, локалну самоуправу. Први Магистрат, постављен од војске, са капетаном Јоханом Бонградом као начелником, положио је заклетву 28. фебруара исте године.

Тих првих деценија градска управа се налазила у кући трговца Врете на Великој пијаци. Фонд за подизање зграде Магистрата основан је још 1812, али је тек 15. септембра 1833. године положен камен темељац. Градска кућа, грађена у класицистичком стилу према плановима мајора Хајмана, завршена је и предата намени 1838. године.

Фото: Старе фотографије Магистрата

Стање у којем војне власти постављају градске часнике и службенике потрајаће, уз изузетак времена мађарске револуције 1848-1849. године, када грађанство руши војну управу, успоставља Окружни одбор и бира градоначелника, све до 1872. године када је укинута Банатска војна граница и распуштена Немачко-банатска граничарска регимента број 12. Тиме је окончана хијерархија власти коју су чиниле војне структуре: Бригада – Земаљска администрација у Темишвару и Војно министарство у Бечу. Територија Границе је провинцијализована, што значи припојена угарским жупанијама, па Панчево улази у састав Торонталске жупаније и постаје муниципални град са одређеном јурисдикцијом. Наш град је добио грб 1881. године а на основу Закона о уређењу и самоуправи градова из 1886. године, постаје самостални муниципални град са уређеним Магистратом и жупанијским правима.

Године након првог светског рата не доносе никакве измене у правном статусу Панчева, осим нове административне поделе, јер Панчево улази у састав Београдске области. Град је вршио своје муниципално право преко проширеног сената, управног одбора, сената и сиродчадског стола, а осим градских, припадале су му и среске и жупанијске управне власти. Панчево има великог жупана све до доношења Уредбе о укидању жупанија у Војводини од 25. маја 1925. године, што је даље сужавало локалну самоуправу. Након 1931. године Панчево улази у састав посебне административне јединице – Управа града Београда, Панчева и Земуна. На основу Јединственог југословенског закона о општинама из 1933. године, ограничена је самоуправа градова ингеренцијом државних органа у општинске послове, чиме је централизација настављена.

Фото: Данијела Исаков

Током немачке окупације градска самоуправа била је сужена до најмање могуће мере, а након Другог светског рата у Магистрату, који се више није тако звао, било је седиште Градског Народног одбора све до 1964. године. Тада се локални органи народне власти селе у зграду подигнуту за потребе распуштеног Среског народног одбора, а у Градску кућу се усељава више културних институција: Државни архив, Народна библиотека и Народни музеј, који је ту и данас.

Унутрашњост Магистрата је у обрнутој сразмери са дотераном уличном фасадом ове репрезентативне палате, а да би попримила оригинални изглед недостају још шалукатре, сат који показује тачно време и градска застава на јарболу.

Улаз из Улице Браће Јовановић нарушиле су две стамбене зграде подигнуте практично у дворишту Магистрата, а читав објекат је озбиљно угрожен копањем темеља за Тржни центар „Панука“, само једним у низу промашаја наших урбаниста и просторних планера. Двориште Магистрата није уређено и већ десетак година не користи се ни као простор за извођење камерних културних догађаја.

Наши преци знали су: IUSTITIA REGNORUM FUNDAMENTUM. Насупрот овој сентенци, са сваком следећом државом све је мање права било у темељу власти…

Ненад Живковић

http://www.muzej-pancevo.org.rs/