Значајни датуми у историји Панчева

Година Догађај
1153 Абу Абдулах Мухамед Ел Идризи. арапски географ и путописац, помиње насеље Бансиф. То је први поуздани историјски податак о постојању насеља које се налазило на месту данашњег Панчева.
1241 Татари срушили насеобину на ушћу Тамиша у Дунав.
1430 Београдски капетан Таловац помиње насеобину под именом Панчал.
1453 Бертрандон де ла Брокијер, бургундски племић, помиње село Пенсеј, које је у време његовог проласка кроз ове крајеве било под водом.
1520 Турци срушили насеобину и раселили становништво.
1552 Варош пала под турску управу.
1567 У Панчеву боравио Јован Сигисмунд II Запоља.
1594 Битка код Панчева између Турака и хришћанских устаника
1598 Трупе везира Мехмеда Сатурџија, удружене са Татарима, кренуле из Панчева у ратни поход према северу.
1605 Турчин Ибрахим Керим помиње Панчево као санџак који се налази преко од Београда.
1626 Према запису кнеза Гаврила Бетлема, у панчевачком гарнизону има војске скоро као и у Темишвару.
1660 Евлија Челебија, турски путописац, описује паланку Банчова која је у то време била зимовник турске војске и транзитна станица за транспорт ратног плена.
1682 Кроз Панчево прошао темишварски беглербег Касим-паша.
1695 Султан Мустафа II у Панчеву
1696 Битка између Турака и хусара
1696 Аустријски гроф Херберштајн са коњаницима разорио варош коју су Турци претходно запалили и напустили.
1697 Обрстлајтнант грог Херберштајн разара Панчево
1698 Линију Панчево-Карансебеш држи татарски кан Селимгирај.
1706 Обновљена тврђава и увећана турска посада.
1708 Султан Ахмед III наређује поновно подизање панчевачке тврђаве
1716 Гроф Клаудије Флоримунд Мерси осваја Панчево. Свршетак турске владавине
1716 Аустријски гроф Клаудије Флоримунд Мерси ослободио Панчево од Турака и граду дао име Чомва.
1717 Аустријски принц Еуген Савојски надзирао рад на утврђивању Панчева. У вароши има 70 кућа.
1718 Панчево постало седиште дистрикта, добило право одржавања годишњих вашара, а за пијачни дан одређена среда. У вароши већ постоји солара, а установљено је и Бродарско звање. У дистрикту посађени први виногради. Бенедиктинац Волфганг Хајдингер исповеда католичко становништво и почиње да води матичне књиге.
1719 Установљено поштанско звање, а већ постоји бродарско.
1720 Срби из околине Темишвара насељавају простор северно од тврђаве. Минорит патер Норберт Скрибани именован за пароха.
1721 Подигнута зграда управника дистрикта.
1722 Први пут се спомиње Камерална, касније Вајфертова пивара, најстарије индустријско предузеће у Југославији
1722 Абрахам Кепиш, Јеврејин из Пожуна, добио дозволу за подизање пиваре, која исте године почиње да ради. Норберт Скрибани основао храм.
1723 Немачки колонисти јужно од тврђаве оснивају Доњу варош.
1724 Изграђен житни магацин.
1726 Подигнути граничарска кућа и контумац.
1727 Подигнута ерарска сувача (државни млин).
1733 Почиње производња свиле. Град погодила јака временска непогода.
1736 Чанадски бискуп дозволио да се у новој капели служи миса.
1738 Ћесаровци добровољно напуштају панчевачку тврђаву коју су они порушили
1738 Куга харала читаве јесени и зиме. Турци заузели Панчево.
1739 Аустријска царска војска поново протерала Турке из Панчева, а они, приликом повлачења, спалили град.
1740 Патер Волфганг Пухер прву литургију држи у шатору.
1742 Подигнути велика касарна и магацин за храну.
1743 Срби подигли нову цркву. Поново харала куга.
1747 приор Хиколит Бакл први пут освећује р.к. парохијску цркву
1747 Нову католичку цркву осветио приор Хиполит Бакл.
1748 Снажно невреме однело кровове на многим зградама и срушило торањ католичке цркве.
1749 Беснео је оркан
1750 Срби поново подигли цркву у Горњој вароши.
1754 Подигнута је још једна касарна и капела за статуу светог Јована Непомука. Становништво ослобођено обавезе уконачавања војника.
1756 Започео нови талас колонизације Немаца. Подигнута капела за статуу светог Рока.
1757 Положен камен-темељац садашње римокатоличке цркве и манастирске зграде.
1764 Организована Банатска војна граница. Команда једне регименте смештена у Панчеву. Град добио статус коморског трговишта.
1765 Започело планско досељавање Румуна, а за потребе војске изграђена фабрика за производњу сукна.
1766 Формиране су две панчевачке граничарске компаније и тиме отпочиње граничарска епоха
1766 Формиране две компаније при Илирско-граничарској регименти, једна за српско, а друга за немачко Панчево, са укупно 827 људи.
1767 Варош постала седиште XII немачко-банатске регименте. Немачки кнез Јован Ђорђе Фишер и српски Трифун Живковић, у име 82 немачке и 217 српских породица, моле дворски савет да се њихове општине споје, а Панчево добије статус војничке комуне. Исте године, највероватније, подигнута и штапска зграда.
1768 Јосиф II први пут у Панчеву
1768 Аустријски цар Јосиф II одсео у Панчеву.
1769 У вароши постоји станица за откуп свилених чаура и завод за њихово одмотавање.
1773 Јосиф II свратио на један дан у варош.
1777 Панчевачка нормална школа издаје на јавност штампан програм
1777 По евиденцији, састављеној ове године, у вароши има 230 земљопоседника, 44 трговца, 161 занатлија, 44 рибара&ацирц;&еуро;&брвбар; Исте године, највероватније, основана Српска православна црквена општина и парохијско звање.
1781 Започео још један талас колонизације Немаца, а истовремено се насељавају и Словаци.
1782 Увођењем кантонског административног система, Панчево постаје седиште кантона, са дистриктима у Панчеву, Перлезу, Ковину и Алибунару.
1784 Изван града обележено и освећено ново гробље, а на обали Тамиша почело зидање великог житног магацина.
1786 У „Мађарском лексикону“ Јована Матије Корабинског Панчево описано као јако трговачко место са скоро хиљаду кућа.
1787 Изграђен поштански пут од Панчева до Карансебеша.
1788 Ћесаревци предају Панчево
1788 Турци поново освојили град, пљачкали га и палили, а потом се повукли у Београд. Цар Јосиф II пети пут у Панчеву.
1790 Избегли студенички монаси донели су мошти Стефана Првовенчаног у Панчево
1790 Реновирани римокатоличка црква, миноритиски манастир и православна црква у горњој вароши. Калуђери из Студенице мошти Стефана Првовенчаног склонили у Преображенску цркву.
1791 Основано католичко гробље. У римокатоличку цркву из Беча допремљене нове оргуље.
1792 На Малој пијаци сазидана нова генералска кућа, а у граду подигнута велика касарна.
1793 Основано православно гробље. Јохан Венигхофер отворио прву цивилну апотеку „Код Црнога орла“, а трговци основали „Друштво трговаца ради унапређења трговачких интереса“.
1794 Наређује цар Фрања И спајање Немачког и Српског Панчева и подиже ово сједињено место на степен војничке комуне. Панчевачке занатлије добијају еснафске привилегије
1794 Спајене српска и немачка општина, град постао слободни војни комунитет, а занатлије добиле еснафске привилегије на основу којих организују живот и рад.
1795 Објављене „Артикуле за маистори“ и „Артикуле за калфе“.
1796 Срби на пијаци подихли прву школу од тврдог материјала, посвећену светом Ђорђу, а у Доњем граду малу цркву у спомен успењу Пресвете Богородице.
1801 Укинут кантонски систем и град поново потпао под војну управу. У торањ Римокатоличке цркве уграђен сат, а у кафани „Код седам Шваба“ закупљена једна соба за потребе лечења грађанства. Јоаникије Милковић пише повест војловачког манастира.
1802 Забрањено пушење на улици, а куће први пут добиле бројеве према катастарском регистру. На три места у граду подигнути споменици у облику крста. Панчево погодио земљотрес.
1803 Полагање камена темељца градске болнице
1803 Магистрат Јеврејима доделио простор за гробље.
1804 Постављен је споменик у облику крста на Великој пијаци и основано Рибарско потпорно друштво.
1805 Први штрајк забележен у историји града организовале приучене свиларске раднице.
1806 Прота Андрија Арсенијевић освештао србијанске ратне заставе и држао молепственије за победу Срба над Турцима.
1807 Отпочело је зидање светоуспенске цркве
1807 Планиран је устанак Срба у Панчеву
1807 Почела изградња цркве која ће бити посвећена Успењу Пресвете Богородице.
1811 Освештана новоизграђена Успенска црква са два торња. Штрајковали обућарски радници.
1812 Основан Фонд за изградњу Магистрата.
1813 Одобрени су статути стрељачког удружења, најстаријег друштва у Банату. Прослава победе савезника над Наполеоном код Лајпцига
1813 Постављени споменици светом Флоријану и Јовану Непомуку, а Стрељачкој дружини одобрени статути.
1814 Наткривено грађанско стрелиште.
1815 На службу у варош дошао бригадни генерал Миховил Михаљевић
1817 Цар Франц II и царица Каролина посетили Панчево. Јевтимије Славковић отворио прву продавницу књига у вароши.
1818 Велики пожар
1818 Огроман пожар из гостионице „Код сунца“ ширио се градом и уништио 144 куће, 200 штала и 193 шупе.
1819 Генерал Миховил Михаљевиц отворио је прву математицку сколу која је образовала будуце геометре и артиљеријске официре
1819 Рођен Васа Живковић.
1820 Према плану града из те године, Панчево је подељено на 12 четврти и има 1419 кућа.
1821 Панцевацки градани су о свом троску поставили три стотине фењера по трговима и вецим улицама
1821 Подигнута ватрогасна појата, а грађани о свом трошку поставили 300 фењера.
1822 Основана Бахманова циглана.
1823 Панцевацки пекар Крајмел добио је дозволу власти да подигне млин сувацу и прекрије га црепом
1824 По наредењу команде Бригаде, Магистрат треба да посвети посебну пажњу улепшавању града и уређењу обале Тамиша. Био је циклон
1824 Трговац Спасоје Јагодић добио племићку титулу, а Јоаким Вујић играо у вароши три педставе на српском језику.
1825 Основан Сиротињски фонд.
1826 Српско трговачко удружење даровало је Успенској цркви сатове за торњеве.Механизам сата и бројчаници израђени су у Темишвару
1826 Сазидана зграда Девојачке школе.
1827 Оснивање сиротињског фонда. О трошку Магистрата набављено је десет хиљада дуда и јавора ради сађења дрвореда по панчевацким улицама
1827 Основана недељна, повторна школа за калфе, а прорадиле фабрика ликера и Пајерова пилана на ветар.
1828 Илија Милосављевић Коларац се настанио у Панчеву.
1829 Сликар Константин Данил добио је сагласност да ослика иконостас Успенске цркве. Српски књаз Милош Обреновић лично је одобрио извоз камена из Србије којим је требало да се калдрмишу Панчевачке улице.Ове године основано је и Српско црквено певачко друштво које је радило под руководством Николе Дурковића
1829 Култивисано 16 јутара приградске шуме која је претворена у парк Народна башта. Константин Данил потписао уговор о изради иконостаса у Успенској цркви.
1830 Подигнута грађанска болница. Уместо точкова за извлачење воде, три бунара на Великој пијаци добила пумпе. Ћурчин и Стојановић отврорили текстилну радњу „Код златне руже“, а Винценц фабрику уља.
1831 Од колере умро 71 грађанин.
1832 Епископ будимски Стеван Станковић, након украшавања иконостаса, освештао Успенску цркву (други пут). На Комарчевом острву почело да ради купатило.
1833 Положен камен темељац за Магистрат и за нову стрељану. Константин Данил завршио осликавање иконостаса у Успенској цркви. Пошта пенедељком и петком ишла у Темишвар.
1834 Вилхелм Херман вон Граф отворио апотеку „Код Салватора.“
1835 Јоаким Вујић оснива у Панчеву дилетантску позоришну дружину
1835 Трговац Тома Сандуловић завештао средства у фонд из којег ће се подићи гимназија.
1836 Панчево броји 11204 становника, медју којима је 221 трговац и 472 занатлије
1836 Гостионичар Игњат Барајевац завештао гостионицу „Код звезде“ у фонд за подизање гимназије. Отворена прва ткачница свиле.
1837 Град погодио земљотрес.
1838 Основано Панчевачко српско црквено певачко друштво. Завршена изградња Магистрата.Град по трећи пут у веку погодио земљотрес.
1839 Милош Обреновић посетио Панчево. Основан „Фењерски фонд“. Рођен Светислав Касапиновић.
1840 Конституисана Евангелистичка црквена општина.
1841 Конституисана Српска православна црквена општина.
1842 Илија Милоављевић Коларац постао аустријски држављанин, а из Београда дошао Никола Ђурковић.
1843 У вароши је прорадио први парни млин.Град је тада имао две пиваре, фабрику ликера, холандску ветрењачу и десетак млинова млинова које је покретала коњска запрега. На тадашњих 12500 становника било је 69 гостионица
1844 Појавио се први пароброд у Панчеву. Отпочео је редован локални саобраћај
1844 Панчевачко позоришно удружење приказало „Код Трубача“ прве представе. У Тамиш је упловио први пароброд, а Фридрих Макарт конструисао први парни млин у Банату, који је ове године почео да ради.
1845 Рођен Каменко Јовановић, будући књижар.
1846 Одобрена је Касина, прва читаоница. Вићентије Лорен отворио је фабрику уља која је била опремљена једном хидрауличном пресом
1846 Парох Васа Живковић одржао прву службу у Успенској цркви. Прорадила фабрика зејтина са Макартовом хидрауличном пресом на парни погон. Отворена Читаоница „Касина“.
1847 Рођени Павле Јовановић, будући књижар, и Драгомир Кранчевић, будући виртуоз на виолини.
1848 Становништво је растерало војни и изабрало нови цивилни магистрат. После битке код Вршца патријарх Рајачић држи у светоуспенском храму говор, у коме најављује да ће рат тек сада да почне. Појавила се колера. Војвода Стефан Шупљикац изненада умире у Панчеву
1848 Побуњени грађани изабрали нову варошку управу, на челу са Викентијем Костићем као градоначелником, а шеф полиције постао Херман Граф. Уз бурна политичка збивања, у граду се појавила колера. Игнац Вајферт преузео пивару. Крајем године умро генерал Стеван Шупљикац.
1849 Мађари под Перцелом заузимају Панчево
1849 Мађарске трупе, под вођством генерала Перцела, заузеле Панчево у мају и напустиле га у августу. Реорганизована граница је битно сузила делокруг Магистрата у наредних десет година. Рођен Мита Топаловић.
1850 Рођен Ђорђе Вајферт. Отворен паробродски саобраћај за Београд и Земун. Панчевачки Немци основали мушки квартет.
1851 Креирана је царским решењем прва дворазредна ц.к. нижа реална школа
1851 Отворена прва дворазредна нижа реална школа. Рођен будући зоолог Лудвиг Вартоломеј Граф.
1852 Цар Фрања Јосиф И и кнез Александар Карађорђевић у Панчеву. Пренешен је нижи војнички дом у Панчево
1852 Цар Франц Јозеф И пуцао на панчевачком Стрелишту.
1853 Започели радови на обнови звоника и крова на цркви са два торња.
1854 Остварена дневна паробродска веза са Београдом и Земуном. Карл Витигшлагер отворио у својој радњи позајмно одељење, претечу јавне библиотеке.
1855 Извесни Бела Херц добио је дозволу за приказивање“биоскопске панораме“.Одрезан му је порез у висин од 4 форинте
1855 Основана градска капела, са задатком да о празницима свира у Народној башти. Игнац Вајферт у пивари отворио парно купатило са 12 тушева. Отворена Српска девојачка школа. Из штампе изашла на немачком језику писана „Историјска скица Царско-краљевског војног комунитета Панчова“ војног капелана Луке Илића.
1856 Дунавско паробродско друство обавестило је Магистрат да је спремно да преузме путнички и теретни саобраћај на линији Панчево Београд Земун
1856 Илија Милосављевић Коларац се одселио из Панчева.
1857 На инсистирање овдашње полиције, Магистрат је одобрио суму од 3277 форинти за калдрмисање путева који воде према гробљима како се „не би газило блато до колена“
1857 Подигнути пристаниште, капетанија и паробродска станица. Поправљена Римокатоличка црква и освећена по други пут, а надограђени торањ добио данашњи изглед.
1859 Царским патентом издата Уредба о занатима, а у граду формирано пет занатских задруга и једно трговачко удружење.
1860 Отворена је прва телеграфска станица
1860 Отворена телеграфска станица.
1861 Виолиниста Драгомир Кранчевић изводи први концерт и то у корист сиротиње. Освештано Евангеличко гробље.
1862 Конституисани Немачко мушко певачко друштво и Удружење за потпомагање зидарских и дрводељских помоћника за случај обољења и неспособности зараде.
1863 Нижа реална школа прерасла у Вишу реалну школу са шест разреда.
1864 Отворена је недељна занатска школа
1864 При Вишој реалној школи отворена занатска школа са трговачким и занатлијским одељењем. Одобрени статути Српског црквеног певачког друштва.
1865 Команда Бригаде се преселила из Панчева у Земун.
1867 Основани Друштво за распростирање корисних књига у народу, позајмна библиотека, Панчевачко погребно друштво и Пољопривредно удружење.
1868 Изашао први број првих новина „Панцсоваер Wоцхенблатт“, које је уређивао, издавао и штампао Антон Зибенхар. Основане Панчевачка штедионица и Пучка банка.
1869 Изашао је први број панчевачких српских новина Панчевац. Успостављен је поштански саобраћај између Војне границе и кнежевине Србије. Израђен је катарстарски план града са развијеном уличном мрежом. Основана је Пучка банка
1869 Изашао први број првих новина на српском језику „Панчевац“, које је уређивао и издавао Јован Павловић, а штампао Антон Зибенхар. Основана Панчевачка пољоделска задруга.
1870 Конституисана Јеврејска црквена општина, а из Више реалне школе изашли први матуранти. Објављен први број листа „Неуес Панцсоваер Wоцхенблатт“, а Јован Павловић и Каменко Јовановић добили дозволу за оснивање прве српске штампарије у граду. Испред Миноритског самостана подигнут споменик Пресветог Тројства.
1871 Укидање војничке границе. Панчево престаје бити слободна војничка комуна. Панчево постаје муниципија. На предлог др. Светислава Касапиновића основана је библотека Српске православне црквене општине
1871 Основана Грађанска школа, а мађарски језик уведен као обавезан у свим разредима Више реалке. Објављен први број забавно-сатирично-хумористичког листа „Жижа“, чији је власник, издавач и одговорни уредник био Јован Јовановић Змај и први број месечника „Домаћи лекар“, чији су власници и уредници били др Константин Пеичић и др Љубомир Ненадовић. Основани Прва Панчевачка заједница за вађевину и Панчевачко добровољно ватрогасно друштво. Српска православна црквена општина формирала своју библиотеку.
1872 Панчево припојено Угарској. Отварање судбенога стола прве инстанције
1872 Укинута Банатска војна ганица, а њена територија припојена Торонталској жупанији. Панчево у Угарској добило статус слободног краљевског града. Распуштена Дванаеста немачко-банатска војна регимента. За првог цивилног градоначелника изабран Никола Павловић. Град од војних власти откупио Региментску болницу на Баваништанском путу. Каменко и Павле Јовановић отворили Књижару браће Јовановић, а из штампе изашао први број листа „Банатер Пост“, чији је власник био Карл Витигшлагер, а уредник Јулиус Пфлуг. Сазидана кланица. Светозару Милетићу приликом његовог доласка у Панчево приређена бакљада.
1873 Изашао први број листа „Граничар“, чији је издавач и уредник био Тоша Бекић. Основана Српско-румунска народна странка. Положен камен темељац Преображенске цркве.
1874 Отварање српске више девојачке школе
1874 Основана Српска виша девојачка школа. Рођен Јован Ердељановић, будући етнолог, професор универзитета и члан Српске академије наука. Мита Топаловић постао привремени хоровођа Певачког друштва. Панчевци бирали Михајла Полит-Десанчића за представника у угарском Сабору.
1875 Констатована филоксера у Панчевачким виноградима. Конституисан р. кат. црквене општине
1875 Подигнуте нова војна болница и Велика касарна. Ухапшени Јован Павловић и Каменко Јовановић.
1876 Ухапшен др Светислав Касапиновић. Бранислав Нушић дошао на занат код Васе Ћурчина.
1877 Александар Касапиновић завештао средства за издржавање Српске више девојачке школе.
1878 Освештана Преображенска црква, а Фридрих Рада отворио трећу апотеку у граду „Код златнога анђела“. Конституисано Болничко потпорно удружење панчевачке омладине.
1879 Панчевци се вратили гајењу свилених буба.
1880 Објављена прва књига у „Народној библиотеци Браће Јовановић“. Рођен Милан Ћурчин, будући песник, публициста, историчар и преводилац. Основано Панчевачко опште потпорно болничко друштво, а Бах и Портер отворили творницу ликера.
1881 Панчево добило грб. Рођен Милан Предић, будући књижевник и ликовни критичар, управник Народног позоришта у Београду од 1944. године. Основани филијала Црвеног крста и Мађарско певачко друштво.
1882 Објављен први број часописа „Српкиња“, чији је издавач и главни уредник био Јован Поповић. Пошта постала државна установа. Основана Панчевачко-ковинска водна задруга.
1883 Основани Ловачко друштво, Гимнастичко друштво и Фонд за помоћ повређеним ватрогасцима. Евангелици и Јевреји основали црквена певачка друштва.
1884 Основано Друштво за образовање и друштвени живот радника. Стефановић отворио фирму „Гвожђар“, а Милутиновић и син парну пилану.
1885 У саставу поште почело да ради телефонско звање. Основани Удружење панчевачких пријатеља музике и Мађарска читаоница.
1886 Панчево постало самостални муниципани град са жупанијским правима. Сазидан Светосавски дом, а панчевачки Мађари основали Друштво за ширење мађарског језика. Основано Српско певачко друштво „Венац“.
1887 Уведена јавна расвета на гас. Основано Удружење занатлија.
1888 Панцевацки поседници и занатлије основали су своју прву задругу која је имала 794 члана
1888 Освештана сала Светосавског дома и свечано отворена нова гимназијска зграда. Основано Прво српско удружење за предујам и штедњу панчевачких земљорадника и занатлија. Тамиш се излио и поплавио град.
1889 Објављен први број листа „Весник“, чији је у почетку издавач и уредник био Никола М. Косанић. Ископан први артески бунар и подигнута стара Свилара на Баваништанском путу.
1890 Објављен први број часописа „Посестрима“, чији су издавачи били Иван Латиновић и Љубомир Лотић. Отворен Дом за убоге и уређено Градско стрелиште. Народна башта и стрелиште осветљени са 12 фењера. Мита Ђ. Палић отворио радњу „Код златне ћупе“.
1891 Панчевачка варос је добила зајам од 214000 форинти за изградњу модерне свиларе.Ове године педантни чиновници су израчунали да је град имао 17 километара и 993 метра калдрмисаних улица.Остатак од 46 километара улица био је пекривен дебелом прашином или лепљивим банатским блатом
1891 Званично именоване градске улице и тргови. Умро прота Васа Живковић. Љубомир Ненадовић објавио „Санитарне прилике Панчева“. Основано Друштво за тоциљање.
1892 Објављен први број месечног листа „Хатарор“, који је уређивао Ђула Феуман. Вашари у граду су ђурђевски, петровски и госпојински. Римокатоличка црквена општина купила Штапску зграду.
1893 Основана је Панчевацка трговачка банка и штедионица са 2500 деоница
1893 Објављен први број часописа „Споменак“, чији је издавач и уредник био Иван Мартиловић. Основани Србска читаоница, Панчевачка комерсионална банка и штедионица и Панчевачко друштво „Лојд“.
1894 Предана је саобраћају железничка пруга Панчево-Бечкерек. Отварање телефонске станице
1894 Пуштена у саобраћај пруга Панчево-Бечкерек и отворена телефонска централа са 30 претплатника. Део Штапске зграде адаптиран у гранд хотел „Хунгариа“. Основана Добротворна задруга Српкиња панчевачких. Рудолф и Едуард Хаузер отворили ливницу и радионицу за поправку машина.
1895 Основани Евангеличко женско друштво Густафа Адолфа и Душтво народне кухиње. Подигнута двоспратна Грађанска школа.
1896 Отвара се железничка пруга Панчево-Владимировац (Вршац)
1896 Пуштена у саобраћај пруга Панчево-Владимировац и подигнута зграда железничке станице на левој обали Тамиша.
1897 Одобрен Статут Друштва панчевачких рибара. Исидора Секулић се запослила у Вишој девојачкој школи. Ћурчин и Стојановић отворили ткаоницу платна.
1898 Основана Римокатоличка женска задруга.
1899 Основано Панчевачко друштво „Спорт“ и изграђена нова Свилара на левој обали Тамиша.
1900 Пуштена у рад Свилара на левој обали Тамиша
1902 Отворена Ратарска читаоница и основано удружење Панчевачка трговачка омладина.
1903 Успостављена директна телефонска линија између Панчева и Будимпеште. Основано Певачко немачко занатлијско друштво и читаоница.
1905 На данашњем Тргуу муценика (некад Рибљем тргу) подигнута је Железницка станица „Дунав“
1905 Организована Панчевачка земљорадничка и занатлијска изложба у Народној башти. Подигнута зграда Мађарске краљевске државне женске грађанске школе. Рођен Милан Бутозан, будући сликар. Основано Панчевачко газдинско удружење.
1906 Основана Панчевачка кредитна банка и освећена Евангеличка црква.
1907 Подигнуто градско парно купатило
1909 Освећење јеврејске синагоге
1909 Подигнуте куле на ушћу Тамиша у Дунав и Синагога. Прорадио први биоскоп. Отворена зграда Градског купатила. Др Владимир Алексић полетео једрилицом коју је сам пројектовао.
1910 Урош Предић завршио осликавање иконостаса у Преображенској цркви.
1911 Браћа Јовановић основали Сиротињски дом при Српској православној црквеној општини. Почело да ради „Хиљаду динара добротворно друштво“. Стеван Алексић завршио сликање фресака у Преображенској цркви.
1912 Основано друштво Српски соко и Панчевачка пчелараска задруга. Умро Мита Топаловић.
1913 Отворену су две биоскопа: АПОЛО у улици Краљевића Дорда и МОДЕРН у улици Војводе Мишића
1913 Прорадили биоскопи „Модерн“ и „Аполо“.
1914 Хапшени виђенији Срби. Умро Павле Јовановић. Пучка банка основала библиотеку.
1915 Град гранатиран.
1916 Умро Каменко Јовановић.
1918 Срби запоседају Панчево
1918 Војска Краљевине Србије, са капетаном Арачићем на челу, ушла у Панчево. Петар Милорадовић преузео Бахманову циглану.
1919 Обновљено Соколско друштво. Град и гимназију посетио прво Михајло Пупин, па престолонаследник Александар Карађорђевић. Основани Прва панчевачка парна циглана и Панчевачко трговачко удружење. Одржан први избор за мис Панчева.
1920 Основано Панчевацко фризерско берберско удружење
1920 Објављен први број независног недељног листа „Курир“. Избеглице из Русије преуредиле војну боницу за своје потребе.
1921 Основано је удружење хотелијера, кафеџија и посластичара које је за свог свеца и заштитника и крсну славу узело Св. Трифуна.Те године Панчево има 19892 житеља
1921 Град ушао у састав Београдске области. Основано Удружење хотелијера, кафеџија и гостионичара. Милош Црњански почео да предаје у гимназији.
1922 Основана Дунавско-тамишка водна задруга. Постављен камен темељац за Цркву свете Ане. Др Никола Милутиновић издао у оквиру едиције „Наше свеске“ монографију Панчева. Драгутин Телеско постигао југословенски рекорд у скоку увис. Одржана партија шаха са живим фигурама.
1923 Освећена је Анина црква коју је подигао Ђође Вајферт
1923 Освештана Црква свете Ане. Основан Панчевачки спортски клуб. Успостављена ноћна ваздушна линија између Панчева и Букурешта. Др Борислав Јанкулов основао музеј.
1924 Основана Градска библиотека и отворено купалиште Лидо на Дунаву. Др Борислав Јанкулов издао књигу „Прилози за историју Панчева“. Свечано отворено игралиште Панчевачког спортског клуба.
1925 Ликвидирање панчевачког великог Жупанског звања. Основана је Виша трговачка школа са четири одељења средње трговачке школе
1925 Уредба о укидању жупанија у Војводини сузила локалну самоуправу. Пуштена у погон панчевачка Електрана. Објављена Милекерова књига „Историја града Панчева“ у преводу Владимира Дакића.
1926 Успостављена директна телефонска линија између Панчева и Београда. Основани Пецачко друштво „Тамиш“ и обданиште Друштва за сиромашну децу „Кнегиња Љубица“
1927 Основан је панчевацки спортски клуб ЈАДРАН, а Окружни суд је први пут добио ел. осветљење
1929 Објављен први број листа „Панчевачки глас“, чији је власник и издавач био др Драгомир Вујић, а уредник Ладислав Гонда. Умро Драгомир Кранчевић.
1930 Основана је прва механичка фабрика стакла за прозоре А.Д
1930 Основана Прва механичка фабрика стакла за прозоре. Установљена Банатска рибарска задруга.
1931 Територија Краљевине Југославије подељена на девет бановина и посебну административну јединицу, Управу града Београда, Земуна и Панчева. Објављен први број листа „Наша слога“, чији је власник и издавач био др Миховил Томандл, а уредник Душан Савић. Почела да ради фабрика сијалица.
1932 Првог децембра откривен је на великој пијаци споменик краљу Петру И Ослободиоцу
1932 Објављен први број листа на немачком језику „Панчевачка пошта“, чији је издавач и власник био Симон Бартман. Пуштена у рад Фабрика стакла. Освештан камен темељац за споменик Краљу Петру И. Подигнут Панчевачки мост на Дунаву. Миладин Поповић постао првак државе и Балкана у полутешкој категорији у рвању.
1933 Основан је први академски пинг понг клуб. Исте године Панчевац Коста Бикар је добио концесију за успостављање градског аутобуског саобраћаја. Након три дана рада саобраћај је обустављен јер тај један једини аутобус нико није желео да користи
1933 Јединствен југословенски закон о општинама још више сузио локалну самоуправу. Објављен први број часописа „Наше марке Југославије“, чији је одговорни уредник и штампар био Александар Теке.
1934 Основана Индустрија намештаја и грађевинске столарије „Антоновић а. д.“, која је 1947. године постала Индустрија намештаја „Гај“. Објављен први и једини број часописа „Уметност“, чији је власник и уредник био Милан Бутозан.
1935 Отворена железничка линија између Панчева и Београда. У саобраћај пуштен Панчевачки мост. Објављен и заплењен први број листа „Скретница“, чији су уредници били Миливоје Исаиловић и Славко Њагуљ.
1936 Изграђен је друмски мост преко Тамиша. Такође је одобрена изградња надвожњака код железничке станице „Предграђе“.
1936 Подигнут друмски мост на Тамишу.
1937 Отворене Фабрика скроба и Фабрика авиона.
1938 Довршен је и пуштен саобраћајни пут Београд-Панчево.Основано је Бродоградилиште као приватно предузеће под називом Бродарска радионица и бродоградилиште Панчево
1938 Објављен први број листа „Наша зора“, чији је власник и уредник био Душан Савић. Основана предионица, у послератном периоду позната под именом „Трудбеник“.
1939 Објављен први број часописа „Равноправност“, који су уређивали Душан Словић и Стеван Зебић. Основано Акционарско друштво „Утва а. д.“. Прорадила фабрика бетонских производа.
1940 Спојене Мушка и Женска грађанска школа у Државну мешовиту грађанску школу. Објављен први број листа „Нови весник“, чији је власник и издавач био др Борислав Патић. Јулиус Бауер постигао југословенски рекорд у трчању на 100 метара.
1941 Јединице Вермахта ушле у Панчево.
1942 Окупатор стрељао 75 родољуба. Народно позориште Дунавске бановине пресељено у Панчево.
1944 Град ослобођен од окупатора. Умро др Јован Ердељановић.
1945 Одржана оснивачка скупштина јединственог спортског клуба „Слога“.
1946 Основан Шумско-индустријски комбинат.
1947 Основано Градско предузеће за истовар и утовар пловних и железничких објеката и Градско млинско предузеће. Индустријска школа претворена у Средњу техничку школу, а на некадашњој Грађанској школи дозидан трећи спрат. Свечано отворена нова позоришна сала.
1948 „Свилопрелац“ преузео Свилару. Основано Аутотранспортно предузеће.
1950 Основана Учитељска школа.
1951 На Малој пијаци подигнута спомен-чесма обешеним родољубима. Основано Градско предузеће за приказивање филмова.
1953 Основана Ћурчијско-кожарска радионица Земљорадничке задруге, будућа „Крзнара“.
1955 Основана Фабрика обуће. Рукометни клуб „Динамо“ постао првак државе, а Душан Патић проглашен за најбољег рукометаша на свету.
1956 Укинуто Панчевачко народно позориште. Донета одлука о подизању петрохемијског комплекса.
1957 Рукометни клуб „Динамо“ и Рагби клуб „Динамо“ постали прваци државе.
1958 Подигнута управна зграда „Електровојводине“.
1960 Умро Милан Ћурчин.
1961 Подигнута зграда Среског народног одбора, данашња Скупштина општине.
1962 Изграђена „Азотара“ и подигнуте основне школе „Стевица Јовановић“ и „Бранко Радичевић“.
1963 Грађевинско предузеће „Партизан“ променило име у „Конструктор“.
1966 Умро Душан Дуда Бошковић.
1967 Свилара прекинула рад. Затворено Градско купатило. Завршена изградња зграде Општинског суда.
1968 Пуштена у рад прва постројења Рафинерије нафте. Боксерски клуб „Динамо“ постао првак државе.
1969 Подигнута два иста стамбена солитера у центру, са „Тргопродуктовом“ робном кућом. Отворено инфективно одељење Градске болнице. Одржана прва ликовна колонија „Делиблатски песак“.
1971 Градско предузеће за истовар и утовар прерасло у Луку „Дунав“. Илија Јорга постао првак државе у каратеу.
1972 Подигнут солитер са просторијама Службе друштвеног књиговодства у приземљу. Отворен нови хируршки блок у Општој болници.
1974 Отворен нови интернистички блок у Општој болници.
1975 Пуштена у рад садашња аутобуска станица.
1977 Пуштена у рад прва постројења у „Петрохемији“. Подигнут анекс Привредне банке.
1978 Подигнута зграда хотела „Тамиш“.
1980 Библиотека пресељена у нову зграду. Отворени Дом ЈНА и Станица милиције „Горњи град“.
1982 Отворени нов Ватрогасни дом и зграда „Панпројекта“.
1999 Пројектили НАТО авијације разарали индустријске и војне објекте у граду.
2001 Пуштен у саобраћај надвожњак на Јабучком путу.