Праисторија

Старчевачка култура на нашем простору је живела приближно између 5300 и 4500 године п. н. е. а претпоставља се да се развила као продукт мешања мезолитских култура са подручја Ђердапа и медитеранских култура.

Носиоци ове културе живели су у полуземуницама кружно укопаним у лес, а над земљом је била лака конструкција облепљена блатом и покривена трском и сламом.

На основу керамичког материјала, старчевачка култура је подељена на две фазе. Прва, и најстарија фаза, развијала се на простору Панчева. Њу карактеришу веће и мање посуде од печене земље, чија је спољна површина украшена барботин техником. Другу групу керамике сачињавали су судови чија је површина украшена на тај начин, што се у влажну површину суда, утискивао врх прста или нокта у одређеној шеми. Код ових грубих судова, горњи део је обично углачан до виског сјаја. У односу на претходну врсту керамике, далеко ређа је сликана керамика и то керамика монохромна или бихромна.

Упоредо са развојем керамике, пратимо и прву појаву теракоте. Прве минијатурне статуете, су шематизоване и стубастог облика, са нешто више детаља само на глави. Појава ових фигура везује се за другу развојну фазу старчевачке културе.

Археолошко налазиште СтарчевоФото: РТС

 Приближно између 4500 и 3300 године п. н. е. у овом делу Баната живели су носиоци старије и млађе винчанске културе. Куће су надземне, већих димензија и са више одељења. Формирају се и већа насеља збијеног типа, углавном на обалама река, рукаваца и језера. Проширује се и усавршава употреба керамике, камена и кости, а крајем периода користи се и бакар за израду оруђа, оружја и накита.

Најзначајнија налазишта овог периода су на локацијама Ватрогасног дома, Доњоварошкој и Горњоварошкој циглани.

После винчанске културе, југоисточни Банат, долази у додир са енеолитским културама, и у периоду 3300 до 2000 године п. н. е. смењује се више културних група. Према броју прикупљених предмета, вредни су помена налази баденске керамике са Горњоварошке циглане и истражене хумке степских култура у Војловици и Јабуци.

У бронзано доба (од 2000 до 900 године п. н. е.) најзначајнији утицај има ватинска култура, од које је једна значајна варијанта везана за Панчево-Омољицу, која припада групи тзв. “Панонске керамике”, веома цењене по изванредном квалитету, разноврсним и атрактивним формама, декоративности у којој доминирају геометријски и биљни орнаменти.

Као наставак ватинске културе, на подручју Панчева, развија се белегишка група, од које су познате две некрополе у Војловици и на подручју Рафинерије. Први пут срећемо урне, рађене од земље а украшене канелурама и урезаним орнаментима, које по својој основној концепцији представљају људску фигуру.

Од 900 године п. н. е. па до доласка Римљана, почетком нове ере, сменило се старије и млађе гвоздено доба. У Панчеву и околини је живело више култура и стилова ових доба, чије трагове налазимо у граду и ближој околини. Из периода старијег гвозденог доба сачуван је један мањи пехар изванредне обраде и квалитета. Спољна површина је углачана до високог сјаја, црне боје, украшене цик-цак линијама и плитким канелурама. Овај комад потиче са Најеве циглане.

Римски трагови у Панчеву лоцирани су на простору Вајфертове пиваре, и највероватније припадају времену после Трајанових освајања.

До V века, ово подучје, насељавају сарматска племена, када их покоравају Хуни, касније власт преузимају Гепиди. Средином VI века јужни Банат заузимају аварска и словенска племена са доминацијом Авара. Тек 798 године, словенска племена се ослобађају аварске валдавине и тиме се истовремено завршава период сеобе народа.

После пропасти аварског каганата јужни Банат пада под утицај Франака а касније, почиње доминација Бугара која траје све до X века, када долазе Мађари. Нај квалитетнији производ тог времена представља наушница, из XI-XII века, украшена филигранима и гранулацијом.

Списак археолошких налазишта на ужој територији Панчева

  1. “Турски шанац”, насеље старијег гвозденог доба.
  2. Караула, низ локалитета од раног неолита до средњег века
  3. Милорадовићева или Горњоварошка циглана, хоризонтални низ локалитета од раног неолита до средњег века
  4. “Панчевачка тврђава”, римски налази и средњи век
  5. “Вајфертова пивара”, остаци римске грађевине
  6. Његошева улица, налази из римског периода
  7. Градски стадион, сарматска некропола
  8. Насеље Тесла, аварска некропола
  9. “Ватрогасни дом”, насеља од раног неолита до средњег века
  10. Најева или Доњоварошка циглана, насеља од неолита до средњег века
  11. Пескана у Војловици, насеље старијег гвозденог доба
  12. “Црна мачка”, аварска некропола
  13. Рафинерија, две каснобронзанодобне некрополе, сарматска и средњевековна некропола, хумка – рано бронзано доба
  14. Водице, насеље винчанске културе
  15. Десна обала Надела, старчевачко насеље и некропола
  16. “Врабин салаш”, насеље винчанске културе