Биоскопи

Колико је за сада познато прве биоскопске представе у Панчеву приредио је непознати путујући кинематограф године 1906, под шатром, овде, на Великој пијаци. Постоји основана сумња да су Панчевци видели покретне слике и пре овог датума, с обзиром на то да је прва биоскопска представа у Војводини приказана 1896. године у Новом Саду, тако да није могуће да је биоскоп путовао читавих десет година од Српске Атине до Српске Спарте.

Пред јесен те, 1906. године суграђанин Ракиџић отвора први прави биоскоп у згради некадашње Лутеранске богомоље у Старчевачкој улици, која је срушена крајем педесетих да би била изграђена стамбена зграда. Све што знамо о њему је да је ускоро добио назив “зимски”, јер је сала грејана, што је омогућавало пројекције и током зимске сезоне.

Требало је да прође неколико година да би Панчево добило још једну биоскопску салу. Године 1913. у великом преуређеном магацину у дворишту кафане “Код Недељка”, прорадио је биоскоп “Модерн” власника Николе Нинића.

Године 1913. Фридрих Хаубер је у наменски подигнутој згради у данашњој Улици Максима Горког отворио биоскоп “Аполло”, и у њој ће се филмске представе давати следећих седамдесет година. “Аполло” је имао све погодности правог биоскопа – летњу позорницу, билетарницу, чекаоницу, балкон и салу са 380 места, редовно ветрене и загреване просторије. Све представе немих филмова пратила је музичка банда све док Хаубер није набавио опрему за звучне филмове и у овој кино-сали приказао први тон филм у Панчеву. Оригинални ентеријер није сачуван јер је почетком деведесетих “Аполло” претворен у ноћни клуб који је радио само једну сезону.

Између светских ратова у мози, како се тада говорило, ишло се и у салу “Трубач”, а као летња башта за приказивање филмова коришћено је и двориште Штапске зграде, тада Хотела “Београд”, где ће деценијама касније бити подигнута зграда “Панпројекта”.

Решењем Народног одбора општине Панчево 9. августа 1951. године основано Градско предузеће за приказивање филмова. У то време у Панчеву постоје четири биоскопске сале са укупно 1200 седишта и то: “Звезда” (пређе “Аполло”), “Војводина” (пређе “Трубач”), затим “Србија” у Улици Димитрија Туцовића број 74, у згради Месне заједнице која је срушена да би била изграђена нова коју је пре неколико година срушила експлозија гаса. Постојао је и биоскоп “Пролетер” у Улици Светозара Марковића број 1 у Војловици.

Након укидања Панчевачког позоришта 1956. године, основан је Центар за културу којем је 1963. године припојено Градско предузеће за приказивање филмова. Сала позоришта млађим Панчевцима позната као Дом културе, од тада се користи као биоскопска сала у којој се и данас приказују филмови.

Фото: Panoramio

Током седамдесетих година филмови су приказивани и у летњој башти биоскопа “Војводина”, у дворишту данас Електро-техничке, тада Економске школе, у Летњој позорници у Улици Цара Душана број 4, у дворишту Дома омладине, а кратко време током осамдесетих и у сали нове зграде Месне заједнице “Котеж”, као и у Студентском дому.

Ненад Живковић

http://www.domomladinepancevo.rs
http://www.kulturnicentarpanceva.rs