Ekonomija
ALARMANTNO Iscurela je tona amonijaka u pančevačkoj Azotari

Posle noćašnjeg nestanka struje u pančevačkoj Azotari i prilikom današnjeg pokretanja pogona „Karbamida“ u prepodnevnim satima, zbog rupe na cevi, iscurela je tona amonijaka iz jedne oštećene cevi. Situacija je bila alarmantna, reagovali su i vatrogasci, ali posledica od curenja amonijaka nije bilo.

Ni za radnike, ni za zaštitu životne sredine u Pančevu, niti fabriku. Zbog ovog akcidenta u Azotaru je danas stigla inspekcija za zaštitu životne sredine u vanrednu kontrolu.

-Pogon „Karbamida“ bezbedno je zaustavljen izmedju 8.30 i 11 časova jutros . Dobio sam informaciju od Azotare da je noćas zbog nestanka struje ispao pogon „Karbamida“ dok sam jutros pozvan intevenišem zbog amonijaka koji je cureo iz cevi. U toku tih dva sata icurela je jedna tona amonijaka. Pogon je trenutno zaustavljen. Utvrđeno je da je amonijak iscureo zbog oštećene gumice na jednoj cevi – rekao je Šimon Bančov, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine.

Pančevačka Azotara ostajala je bez struje tokom noći nekoliko puta. Ipak, smatrajući da će se energetska situacija stabilizovati, rukovodstvo Azotare danas je pokušalo da pokrene pogon Karbamida kada je i došlo do curenja amonijaka

– Prilikom starta primetili smo na ventilu curi amonijak u postrojenju „Karbamid“. Sve službe su reagovale, obaveštene sve nadležne službe i inspekcije,vatrogasci izašli na teren i vodom polivali amonijak koji je cureo na jednoj cevi – rekla je Gordana Vasović, iz preduzeća „HIP Azotara“.

Gradski monitoring za praćenje aerozagađenja nije zabeležio uvećane koncentracije zagađujućih materija u Pančevu niti se amonijak osetio kao miris u vazduhu.

Izvbor: Blic
Blic

maj 27, 2014 / by / in ,
Na pančevačkoj pruzi probijeno 820 metara novog koloseka

Na pruzi Beograd-Pančevo, gde su pre oko mesec dana počeli prvi radovi finansirani ruskim kreditom, probijeno je ukupno 820 metara trase za izgradnju novog koloseka, izjavio je danas generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović.

Posle obilaska radova u blizini železničke stanice „Pančevo glavna“, Simonović je rekao novinarima da je kod Pančeva probijeno oko 700 metara trase i kod Krnjače oko 120 metara, kao i da počinju radovi na gradilištu kod Pančevačkog mosta.

Simonović je rekao da je u Srbiju danas stiglo najsavremenijih 35 pružnih mašina iz Rusije, koje su sada na carini i da će već početkom maja biti stacionirane u Rumi, s obzirom da će uskoro početi radovi na deonici Koridora 10 na deonici Ruma- Golubinci.

Prvi zamenik generalnog direktora Ruskih Dravnih železnica „RŽD Internešnl“ Mansurbek Sultanov je rekao da se radovi odvijaju predvidjenom dinamikom odnosno da idu i malo brže, nego što je planirano.

On je istakao da je zadovoljan saradnjom sa Železnicama Srbije. Sultanov je najavio da će iz Rusije ukupno u Srbiju stići 105 mašina do avgusta ove godine.

Projekat modernizacije, izgradnje i elektrifikacije drugog železničkog koloseka Pančevački most – Pančevo Glavna prvi je projekat modernizacije srpskih železnica koji se realizuje iz ruskog kredita.

Reč je o deonici dugoj 15 kilometara, čijom će se modernizacijom povećati propusna moć pruge i brzina vozova na 120 kilometara na sat.

Projekat obuhvata rekonstrukciju postojećeg koloseka i izgradnju i elektrifikaciju novog, drugog koloseka, kao i uredjenje železničke infrastrukture u stanicama i na pruzi između Pančevačkog mosta i stanice Pančevo Glavna (Krnjača, Ovča, Pančevački most, Krnjača most i Sebeš).

Vrednost posla je oko 91 milion dolara, od čega je oko 78 miliona dolara obezbedjeno iz ruskog kredita, dok je oko 13 miliona dolara, odnosno 15 odsto vrednosti kredita, na ime učešća, obezbedila država Srbija.

Izvor: Blic
Blic

april 29, 2014 / by / in
Radovi traju koliko i slikanje političara

Tačnije, ekipa „Blica” je na upravo otvorenom gradilištu zatekla nekoliko parkiranih mašina i šest radnika. Scena ni nalik onoj od pre par dana. Tada je, uz brojne zvanice, predvođene predsednikom Tomislavom Nikolićem, pred mnoštvom kamerama javnosti, direktor Železnica ponosno saopštio da radovi na obnovi železničkih pruga širom Srbije konačno počinju. Ovaj posao deo je ruske kreditne linije o kojoj se pregovara od 2009. Radovi su najavljivani za prošlo proleće, pa jesen….

mart 31, 2014 / by / in
Za obnovu 15 km pruge – 960 dana

Vrednost posla je 91 miliona dolara, od čega će 78 miliona dolara biti plaćeno iz ruskog kredita, a oko 13 miliona dolara, odnosno 15 odsto, obezbedila je Srbija.

Vozovi će posle rekonstrukcije na toj deonici saobraćati brzinom od 120 kilometara na sat.

Projekat obuhvata rekonsturkciju postojećeg koloseka i izgradnju i elektrifikaciju novog, odnosno drugog koloseka, ali i uređenje železničke infrastrukture u stanicama i na pruzi između Pančevačkog mosta i stanice Pančevo Glavna, a to su Krnjača, Ovča, Pančevački most, Krnjača most i Sebeš.

Predviđeno je da radovi traju 960 dana pa će već za red vožnje 2015-2016. saobraćaj biti projektovan dvokolosečnom prugom između Beograda i Pančeva.

Ta pruga je deo beogradskog železničkog čvora a njegovom realizacijom stvoriće se uslovi za brži železnički prevoz.

Sporazum o ruskom kreditu potpisan je januara 2013. godine u Moskvi i njime će biti finansirano 85 odsto vrednosti radova. Dobijen je sa rokom otplate na 10 godina, grejs periodom od četiri godine i godišnjom kamatom od 4,1 odsto.

Projekat za šest deonica na Koridoru 10 obuhvata pruge: Golubinci – Ruma (17,9 km), Sopot-Kosmajski Kovačevac (18,4 km) i Mala Krsna-Velika Plana (29 km), kao i južno od Niša: Vinarce-Đorđevo (15 km), Vranjska Banja-Ristovac (17,7 km) i Bujanovac – Bukarevac (13,8 km).

Na železničkom Koriodoru 10 brzine vozova biće povećane na 160 kilometara na čas.

U radovima će učestvovati veliki broj domaćih preduzeća i građevinska industrija Srbije, a na železničkom Koriodoru 10 brzine vozova biće povećane na 160 kilometara na čas.

mart 31, 2014 / by / in
Energoprojekt modernizuje prugu

Vrednost tog posla iznosiće 15 miliona dolara, saopštile su Železnice Srbije.

Firma Ruskih državnih železnica „RZD International“, zadužena za realizaciju ovog projekta u našoj zemlji i srpska kompanija „Energoprojekt Niskogradnja“ potpisali su u Beogradu podizvođački ugovor o izvođenju zemljanih radova, izgradnji malih veštačkih objekata i zgrada, na trasi pruge Beograd – Pančevo.

Vrednost ugovorenih radova je oko 15 miliona dolara.

Ovo je prvi podizvođački ugovor koji je potpisan u okviru ugovora o modernizaciji srpskih železnica iz izvoznog kredita Ruske Federacije u iznosu od 800 miliona dolara, čiji su potpisnici „Železnice Srbije“ i „RZD International“.

Kompanija „Energoprojekt Niskogradnja“ odabrana je kao najpovoljnija u konkurenciji pet srpskih kompanija, na tenderu za izvođenje podizvođačkih radova, koji je organizovao „RZD International“. Tenderske procedure i izbor najbolje ponude realizovani su u februaru, a sredinom marta potpisan je i podizvođački ugovor.

Prema ugovoru, „Energoprojekt Niskogradnja“ će tokom dve i po godine izvoditi radove: izgradnje zemljanog planuma i ispusta, tri mala mosta i jedan nadvožnjak, pet propusta, železničke stanice Krnjača, zatim perona u stanicama Krnjača, Ovča, Pančevo Glavna i stajalištima Krnjača most i Sebeš, kao i tehničke zgrade u stanicama Pančevo Glavna i Krnjača.

Ugovorna obaveza „Energoprojekt Niskogradnje“ je da, pored kvalitetnog izvođenja radova, posebnu pažnju posveti poštovanju ekoloških zahteva i zaštiti životne sredine.

Odmah nakon potpisivanja podizvođačkog ugovora, kompanija „Energoprojekt Niskogradnja“ započela je pripremne radove na terenu.

Inače, ova srpska kompanija ima 60 godina iskustva u izvođenju radova na realizaciji građevinskih i drugih projekata u kompleksnim klimatskim i planinsko-geološkim uslovima u 50 zemalja sveta.

Izvor: B92
B92

mart 31, 2014 / by / in
Pančevac vozio 320 km, koštalo ga samo 2,5 €

Dvojica Pančevaca prepravili su svoje automobile da rade na struju, ali ne mogu da ih registruju. Stanko Kovačević želi da svojom ekološkom “dačijom” taksira, dok se Nebojša Matović u ovaj poduhvat upustio jer u doterivanju “pežoa” vidi uštedu za kućni budžet. Obojica su ljuti na birokratiju.

Stanko je sa ovim vozilom prošle srede “položio” najzahtevniji test pošto je prešao ukupno 320 kilometara od Pančeva do Bijeljine i nazad. Na tom putu razvio je brzinu od 120 kilometara na sat i potrošio svega 2,5 evra. Priprema ovakvog četvorotočkaša za vožnju podrazumeva samo običan šteker za struju.

Elektromotor je startniji i ne zagađuje okolinu | Foto: D. Živančević

Elektromotor je startniji i ne zagađuje okolinu | Foto: D. Živančević

– Noć pre puta punio sam devet sati 96 litijum-jonskih baterija na automobilu koje su teške 325 kilograma i imaju kapacitet od 160 ampera po satu. To garantuje vozilu da može da ide 260 kilometara bez punjenja. Kada sam stigao u Bijeljinu, dopunio sam ga još malo i vratio se kući – priča tvorac prvog automobila na elektropogon, i dodaje da se već 17 godina bavi ovim poslom.

Stanko je svoju “dačiju“ registrovao prošlog maja kao automobil na benzinski motor, da bi ga u međuvremenu prepravio u vozilo na elektropogon. Kako kaže, to je uradio zbog mnogih prednosti.

– Elektromotor je startniji, ima veći obrtni momenat, a nema nikakvo zagađenje pošto ne proizvodi izduvne gasove niti pravi buku. Održavanje ovakvog vozila je jeftinije od 10 do 12 puta godišnje u odnosu na benzinac jer ima samo elektromotor i elektroniku, pa praktično nema šta da se pokvari. Istine radi, prepravka me je koštala 30.000 evra, ali to bi mi se isplatilo već kroz tri ili četiri godine – kaže Stanko, koji je ovu “dačiju” planirao da koristi kao taksi u Pančevu.

Punjenje baterija traje devet sati | Foto: D. Živančević

Punjenje baterija traje devet sati | Foto: D. Živančević

Međutim, da bi ostvario tu ideju, Stanko mora da savlada administraciju.

– U Agenciji za bezbednost saobraćaja su mi rekli da moram da pribavim saglasnost “renoa” kako bih mogao da registrujem automobil iako po zakonu u slučaju tehničke inovacije to nije obaveza. Neverovatno je da sam našao investitora iz Zagreba koji je spreman da uloži čak tri miliona evra u “zeleni taksi” u Pančevu, a da država nema sluha za to. Zbog toga, na primer, 50 ljudi nema posao – objašnjava Stanko.

Izvor: 24 sata
24

mart 31, 2014 / by / in
I Pančevo uskoro dobija svoj „Mek“

Četrnaesti po redu McDonald’s restoran u Beogradu svečano je otvoren danas u Zemunu, na autoputu Beograd-Zagreb, u okviru NIS benzinske stanice „Zmaj 1″.

Presecanjem vrpce Tomasz Rogacz, direktor kompanije „McDonald’s Srbija“ i Dejan Matić, predsednik opštine Zemun, svečano su otvorili restoran.

– Želja nas u McDonald’s-u je da uvek budemo dobar partner zajednice u kojoj poslujemo. Upravo investicijom od milion evra u ovaj restoran, obezbedićemo siguran posao za 50 radnika i aktivno učestvovati u razvoju Zemuna, kao jedne od najvećih beogradskih opština – izjavio je Rogacz.

Drugi „McDonald’s“ restoran u Zemunu je ujedno i 21. koji je otvoren u Srbiji. Restoran će ukupno imati 219 sedećih mesta, „McCafe“ sekciju i baštu. Takođe, u okviru restorana naći će se i „Play Land“ deo za igru, koji je namenjen najmlađima. Restoran će za sve goste biti otvoren od srede 19. marta.

Kompanija „McDonald’s“ u ovoj godini planira otvaranje još jednog restorana, i to u Pančevu.

Izvor: ekapija
ekapija

mart 18, 2014 / by / in
Bajatović: Neće biti poskupljenja gasa

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas u Pančevu da neće biti poskupljenja gasa tokom ove godine.

Govoreći o posledicama krize u Ukrajini po snabdevanje gasom, Bajatović je rekao da je skladište gasa Banatski Dvor u punoj funkciji, odnosno da je puno gasa i da potrošači prirodnog gasa ne treba da strahuju.

Bajatović je kazao da će u narednom periodu stalno dopunjavati to skladište, kako bi se obezbedila energetska stabilnost.

Generalni direktor Srbijagasa je naveo da bi na cenu gasa u toku ove godine mogle samo da utiču kursne razlike, ali da bi to bile manje oscilacije.

Bajatović je rekao da bi, takođe, na cenu mogle da utiču i eventualne krize na naftnim tržištima na Bliskom istoku ili, ako bi se nešto ozbiljnije dogodilo u Ukrajini. On je izrazio očekivanje da se to ipak neće dogoditi.

„Ni Evropi, ni Ukrajini i Rusiji, nije u interesu da se u ovom momentu tako nešto desi u Ukrajini“, rekao je Bajatović i poručio potrosačima gasa u Srbiji da će imati stabilne isporuke.

mart 12, 2014 / by / in
Srpski menadžeri u Rafineriji

Članovi Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera (SAM) danas su u poseti Rafineriji nafte u Pančevu koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).

Cilj posete je da se vodeći menadžeri, članovi UO SAM-a, na poziv rukovodstva NIS-a upoznaju sa kapacitetima i značajem „Rafinerije Pančevo“, koja je jedna od najsavremenijih u jugoistočnoj Evropi.

Menadžeri SAM-a će imati priliku da obiđu modernizovana postrojenja u rafineriji i da se upoznaju sa načinom rada NIS-a i ulaganjem te kompanije u modernizaciju srpske privrede.

NIS je krajem 2012. završio prvu fazu modernizacije te rafinerije i izgradio postrojenje za blagi hidrokreking i hidro-obradu, što je omogućilo NIS-u da u potpunosti pređe na proizvodnju ekološki čistog „Evro 5″ goriva evropskog kvaliteta.

NIS, koji je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, jedna je od vodećih kompanija u Srbiji i u pančevačku rafineriju je uložio više od 540 miliona evra, a u planu je i druga faza modernizacije te rafinerije, što će omogućiti još dublju preradu nafte. Osim u Srbiji, gorivo iz NIS-a prodaje se i u regionu, i to u Rumuniji, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini.

NIS je u prošloj godini ostvario konsolidovani profit od 48,4 milijarde dinara.

Ruski Gasrpomnjeft u NIS-u ima oko 56 odsto vlasništva, država Srbija oko 30 odsto a ostatak je u rukama građana i malih akcionara.

Izvor: RTV

RTV

mart 12, 2014 / by / in
Bajatović: Imamo strateškog partnera za Azotaru

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, izjavio je danas da postoji zainteresovani strateški partner za azotaru u Pančevu i da bi ukoliko se nova vlada složi, sa njim do septembra mogao da bude potpisan ugovor.

„Ja bih igrao na ruskog partnera ali ako se neko u datim uslovima pojavi kao bolji, svaka čast“, rekao je Bajatović novinarima u Azotari Pančevo, ne želeci da precizira o kojoj je kompaniji reč.

Bajatović je rekao da su za Azotaru bili ranije zaintesovani investitori iz Egipta, kao i pojedini fondovi ne precizirajuci iz kojih zemalja, a mediji su ranije špekulisali da bi Gasprom mogao da bude taj strateški partner.

Bajatović je istakao da strateški partner mora da bude iz te branše, kao i da garantuje specijalne cene u isporukama gasa odnosno jeftiniji gas. Bajatović je rekao, da Azotara od 1. januara ove godine dobija gas od svog upravljača – Srbijagasa i da je zbog „neodgovornosti pojedinih državnih službenika“ propao aražman sa Rusima od kojih je Azotara dobijala gas po nižim cenama.

Generalni direktor Srbijagasa je kazao da je za Azotaru neophodan strateški partner zbog planiranih neophodnih remonta i investicija. Prema njegovim rečima, ukoliko Azotara ne dobije strateškog partnera mogla bi da ode u stečaj.

HIP Azotara je najveća domaća fabrika domaćeg đubriva i jedina u Srbiji u kojoj se proizvodi amonijak. Nakon neuspešne privatizacije koja je sprovedena u saradnji sa firmama iz Litvanije, Javno preduzeće Srbijagas je od 2009. godine postalo njen većinski vlasnik.

Izvor: Večernje Novosti
Večernje novosti

mart 12, 2014 / by / in