Апотеке

apoteka

Прву јавну грађанску апотеку „Код црног орла“ отворио је Јохан Венигхофер 1792. године у кући на углу улица Максима Горког и ЈНА. Непосредно по завршетку Другог светског рата, нова власт је, као имовину припрадника немачке етничке заједнице, конфискује од наследника Франца Бауера и, након пуних 150 година непрекидног постојања премешта у Улицу Жарка Зрењанина 70, где је и данас. Локал, у коме се до недавно налазила продавница обуће, управо се реконструише, што значи да нестаје аутентични ентеријер прве панчевачке апотеке.

Више од четрдесет година апотека „Код црног орла“ била је једина у граду. Тек 1834. године Вилхелм Херман вон Граф добија дозволу од Магистрата да у породичној кући на Великој пијаци отвори апотеку, названу „Код Салватореа“ или „Код Спаситеља“. Апотека је остала у власништву Графових, који су је давали у закуп, све до априла 1927. године, када је купује Дејан Срдановић. Након што је национализована јуна 1949. године апотека је добила нови назив – Четврта народна апотека. Постојала је у истом локалу све до септембра 1962. године, када је, приликом интеграције свих панчевачких апотека, укинута.

Године 1878. Фридрих Рада добија концесију и на почетку Старчевачког пута, у кући број 7 отвара апотеку „Код златног анђела“ коју 1910. године откупљује Јохан Штајнер. После Првог светског рата власник апотеке постаје мр Светислав Верига, који је пресељава у нови локал у суседној кући, у којем је данас продавница обуће „Планика“. Као и друге апотеке у граду и ова је национализована јуна 1949. године, и до затварања, септембра 1962. године, звала се Шеста народна апотека затвореног типа.

Године 1910. Ђула Палфи отвара апотеку у овој кући преко пута Водне заједнице у којој се данас налази продавница „Панчевка“. После Првог светског рата, продаје је мр фармације Николи Гајићу, који је 1927. године премешта у своју кућу у Улици Светозара Милетића број 11. Никола Гајић је изгубио живот у јесен 1944. године као жртва црвеног терора, а његова апотека „Код Светог Николе“ постала је Други огранак. Још увек ради на истом месту и у оригиналном ентеријеру.

Мр Ђура Лакић отвара апотеку 1919. године у Коларчевој кући на Малој пијаци, где је и данас. Апотеку је назвао „Код Црвеног крста“ да би јој крајем тридесетих година променио назив у „Код Свете Тројице“. Након национализације постала је Прва Народна апотека.

Године 1934. и апотекар мр Тришлер отвара апотеку „Код белог орла“ у Улици Војводе Путника. Две године касније његова удовица продаје мр Лази Поповићу који је премешта у локал у кући са бројем 23 у истој улици, данашњој ЈНА. Власник ове апотеке, популарно назване „Плава“, пред избијање рата је мр Стева Михаиловић. После национализације апотека се зове Пети огранак и остаће на истом месту све до 1983. године, када је затворена, а у њеном локалу отворена продавница текстилне конфекције.

Ненад Живковић