Вајфертова пивара

Историја пивоварства у нашем граду је веома дуга – нећемо претерати ако кажемо да је то једна од првих привредних активности које су успостављене након што је Аустрија 1716. године у рату поразила Турску, тиме окончала 164 године дугу турску управу над Банатом и заменила је својом управом у овом делу Европе. Још 12. јануара 1722. године, Абрахам Кепиш из Пожуна добио је, на основу уговора са Земаљском администрацијом у Темишвару лиценцу да отвори пивару у Панчеву. Радионица за производњу пива била је спремна да почне са радом већ 22. маја исте године, а то што је тадашњи појам пивара одговарао двема просторијама у којима се пиво кувало у бурадима, не утиче на чињеницу да се ова година сматра годином оснивања претече првог индустријског објекта у овом делу света, до сада погрешно називаном Балкан.

Фото: Старе фотографије

Закупци пиваре су се смењивали све док Себастијан Крацајзен није откупио пивару 1781. године чиме је она постала приватно власништво. Мењали су се и власници све до 1847. године када Игнац Хаузер продаје пивару Игнацу Вајферту који тек што се био вратио са вандровања. (Постоје додуше и подаци који показују да је пивара прешла у власништво Георга Вајферта још 1840. или 1841. године). Наредних сто година (и неку више), колико је пивара остала у власништву Вајфертових биле су, судећи по доступним изворима, златан век ове фабрике – предузеће је непрестано расло, развијало се, модернизовало, осавремењавало, квалитет пива се побољшавао, продајна мрежа ширила, што је значило да је посао напредовао, па је и профитна стопа скакала.

Осим тога, Пивара није имала само привредни значај – у сали су веома често панчевачка хуманитарна, женска и уметничка друштва, као и друге организације, одржавала добротворне приредбе, села, концерте, позоришне представе и друге скупове, па је Пивара имала и значајну улогу у међуратном културном животу наше вароши, као једно од најпопуларнијих окупљалишта Панчеваца.

Фото: Данијела Исаков

Након Игнацове смрти бригу о предузећу преузимају наследници, међи којима и велики добротвор, гувернер Народне банке Кнежевине Србије и Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, индустријалац и пионир модерног рударства у Србији, велики мајстор масонске ложе “Југославија”, врло имућан и веома угледан човек, један од највећих мужева које је наш град дао, Ђорђе Вајферт. Предузеће послује као “Пивара И.М. Вајферт” све до 30. септембра 1936. године, када постаје деоничарско друштво регистровано под називом “И.М. Вајферт, пивара и фабрика слада Д.Д.”. Промена у статусу није имала никакве суштинске последице јер су сви сувласници били чланови породице Вајферт. Ђорђе Вајферт је преминуо следеће године, у 87 години живота и сахрањен је на Католичком гробљу у Панчеву. На тај начин избегао је да буде сведок трагичне судбине која је задесила његову фамилију и имовину његове фамилије десетак година касније.

Ненад Живковић