Руска болница

Након развојачења Банатске војне границе, град Панчево је 1872. године откупио од војних власти региментску болницу на Баваништанком путу, која тада постаје општа јавна Грађанска болница. За потребе војне болнице подигнута је 1875. године, уз још неколико војних објеката у близини, посебна спратна зграда, на плацу у данашњој Улици Ђуре Ђаковића. Све до краја Првог светског рата и распада државе, болницу је користио санитет аустро-угарске армије, да би се након слома у њу уселила пољска болница српске војске.

Почетком 1920. године у Панчево су, склањајући се од бољшевизма, почеле да пристижу руске избеглице, многе међу њима болесне и онемоћале, а претила је и опасност од избијања епидемија. Војно Министарство Краљевине, у договору са цивилном градском управом, уступило је овај објекат руским избеглицама-здравственим радницима са циљем да организују медицинску установу у којој ће пружати помоћ и негу сународницима, што би и у знатној мери растеретило градске здравствене установе. Руски лекари и милосрдне сестре преузели су зграду без икакве опреме и намештаја, коју је уз то требало и реконструисати. Новчани прилози и донације у материјалу прикупљени током те године са више страна омогућили су адаптацију и опремање зграде и прерастање установе у Руску болницу-санаторијум. У другој половини 1920. године уређене су све просторије, отворено интерно одељење и гинеколошко-акушерска амбуланта. Интересантно је да је санаторијум имао и своју цркву посвећену Светом Николи Мирликијском, коју су посећивали припадници руске колоније у Панчеву, али и спрско православно становништво.

Фото: Panoramio

Деценију касније Руски санаторијум могао је да се уброји међу најбоље медицинске установе у Краљевини. Располагао је са 110 кревета у болничким собама, од којих за 60 болесници нису плаћали надокнаду јер их је издржавала Државна комисија за руске избеглице. Постојала су три одељења – хируршко, терапеутско и гинеколошко и три операционе сале – асептичка, антисептичка и за женске болести. Поред операционих сала постојало је превијалиште, а у породилишту се за десет година родило девет стотина деце. У лабораторији су обављане све клиничке анализе, као и поједини експерименти на животињама. Апотека је била уређена по захтевима савремене лечничке науке, а пацијентима је стојала на располагању и амбуланта са специјалним кабинетима, као и кабинет за рентгеноскопију и одељење са справама за лечење свим врстама електро-зрако-физио терапије и хидротертапије. При Руској болници постојала је и библиотека са великом збирком стручних књига, али и свезака из других области, која је срећом сачувана и предата Градској библиотеци.

Током Другог светског рата Руска болница је престала да постоји. Након уласка партизанских и совјетских јединица претворена је опет у војну болницу а нешто касније ту је смештрена команда бригаде. Када је Југословенска народна армија јула 1972. године напустила све објекте у центру града промењена је намена ове зграде – у новостворени пословни простор смештено је више културних и омладинских установа. Ограда око болнице је срушена, фасада потпуно поравната, а о паркићу иза зграде, у којем се једно време чак налазио и мини зоолошки врт, нико више није водио рачуна.

Ненад Живковић