Санаторијум

Зграда у Улици Змај-Јовиној број 10, Панчевцима позната као Дом здравља, била је почетком 20. века Санаторијум за хидротерапију др Владимира Алексића. Он крајем 1906. године купује ову зграду и убрзо је адаптира у, за то време, најсавременији санаторијум те врсте у овом делу света.

У дворишту санаторијума, заштићен од ветра и прашине, подигнут је врт са распрскивачем воде, а услед ревносног заливања из кућног водовода био је сеновит и у позно лето. На поравнатом крову главне зграде са дворишне стране био је уређен простор за сунчано и ваздушно купатило.

Велика операциона сала била је повезана са собом за припрему хируршких захвата или порођаја и за стерилизацију рубља, завоја, воде и инструмената. Амбуланта са две ординације располагала је најсавременијом опремом а санаторијум је био оспособљен за микроскопију, бактериолошке и хемијске прегледе и опскрбљен помагалима за друге претраге и лечење.

Осим тога, Санаторијум др Алексића је имао сопствену машину за производњу електричне енергије, црпку за пумпање воде, котао ниског притиска централног парног грејања, котао високог притиска и акумулаторске батерије.

Хитна помоћ

Све болесничке собе биле су повезане ходником и подељене у две категорије – на собе са једним или са три лежаја. У све просторије у лечилишту било је уведено електрично светло и централно грејање, топла и хладна вода, вентилација, а на посебан начин је било решено питање канализације.

У високом сутерену главне зграде налазила су се купатила, свлачионице, парна комора за седење и за лежање, сала за процедуру са хладном водом, шкотски тушеви, седеће купатило, купатило за ноге као и различити водени тушеви, купатило са угљеном киселином и Моорово купатило, купатило за електро-хидротерапију, затим јодно, Соол, радијумско, сумпорно и такозвано челично купатило; кабине за лечење методом будимпештанског Фанго лечилишта са Пистyанер блатом за електричну вибрациону масажу, а свака врста блата или минералне воде без обзира одакле допремљена, била је иста као на месту са којег је узета. Ту су и чекаонице, сала за одмор након третмана и појединачне кабине за купање са кадама и тушевима. Након свега, ко је желео, препуштао се вештим и благотворним шакама масера и масерке са дипломом чувеног професора др Винтерница из Бадена код Беча.

На крају Другог светског рата објекат је претворен у провизорну грађанску болницу, и конфискован марта 1946. године. Кратко време њиме управља Одсек унутрашњих послова, да би од априла 1950. године газдовање преузела Градска поликлиника. Данас је у њему смештена служба хитне медицинске помоћи и рентген кабинет. У међувремену, и у позно лето сеновити врт је бетониран а купатила у подруму су претворена у пословни простор.

 

Ненад Живковић