Ekspolozija u Libanu unela je nemir među građane Pančeva, koji već godinama negoduju zbog količina veštačkog đubriva koje se čuva na teritoriji tog grada. Kako kažu, u blizini samog centra, u objektima nekadašnje Industrije stakla, uskladištene su opasne materije, zbog čega su se nadležnima više puta žalili, ali nikakve reakcije do sada nije bilo. Ekipa N1 obišla je sporni kompleks i razgovarala sa predstavnicima firme “Promist”, koji tvrde – nema razloga za brigu.

Novosadska firma za trgovinu veštačkim đubrivom “Promist” kupila je 2017. godine objekte propale Industrije stakla u Pančevu, koje je godinama koristila za lagerovanje đubriva, a kada se godinu dana kasnije pročulo da će skladištiti i uvozni amonijum nitrat, Pančevci su se pobunili.

Od tada je prošlo dosta vremena i došlo je do zatišja, ali nakon što su videli šta je upravo to zapaljeno jedinjenje pre nekoliko dana učinilo centru glavnog grada Libana, Bejrutu, njihovi strahovi ponovo su planuli.

“Ako uzmemo u obzir da je Azotara počela da radi s početka 60-tih godina prošklog veka i da je u sklopu te fabrike postojao i sistem obezbeđenja i način zaštite kako će se takva vrsta proizvoda i skladištiti i dopremati i tako dalje, ne želim da ulazim u čitavu problematiku proizvodnje, to je postojalo i ljudi su imali poverenja. Ovo je sada privatno preduzeće, koje nema takvu mogućnost niti obezbeđivanja takvog skladišta”, smatra Sanja Valković iz Zelenog mosta.

Skladištenjem amonijum nitrata u Staklari bavio se i gradski odbornik Đerfi Šandor iz Dosta je bilo, koji je tražio objašnjenja na odborima, ali konkretne odgovore nije dobio, a onda je njegova odbornička grupa pokrenula peticiju da se lagerovanje zabrani.

“Retko ko je pitao koja stranka predlaže tu peticiju, jer jer je svima jasno da ovako opasno skladište ne treba da se nalazi u centru grada. A investitor je nekoliko puta uhvaćen sa netačnim, nepotpunim informacijama, gde recimo traži dozvolu za skladištenje 10.000 tona, a u tom trenutku imaju 36.000 na lageru”, naveo je on.

“Promist” je 2018. godine tražio od Ministarstva zaštite životne sredine da mu izda saglasnost za skladištenje amonijum nitrata u objektima nekadašnje fabrike stakla, ali je ministarstvo to odbilo.

Skladištenju tog jedinjena u Staklari usprotivio se gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, koji je avgustu podneo krivičnu prijavu, međutim, ona je odbačena zbog neosnovanosti, tvrde u “Promistu”.

Kažu, još 2015, dok su bili zakupci ovog prostora, dobili su potrebne dozvole, ali je razdvajanjem Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine došlo do neusklađenosti regulative

Da bi se uskladili sa propisima sada odvojenog Ministarstva zaštite životne sredine, prestali su odmah da lageruju amonijum nitrat na prostoru nekadašnje Staklare, a od februara ove godine skladište ga u zakupljenim objektima Azotare koja je u stečaju.

U kompaniji objašnjavaju – Azotara je odabrana jer je tamo postojala proizvodnja nitratnog đubriva i magacini su u skladu sa svim propisima. Objašnjavaju, svakako nema razloga za strah jer ono što je ekplodiralo u Bejrutu je nešto drugo.

“Ono što smo sa videli sa snimaka jeste da je u pitanju jeste porozni amonijum nitrat, koji se koristi u industriji za proizvodnju eksploziva, a nije u pitanju amonijum nitrat koji se koristi u poljoprivredne svrhe. Takvu vrstu amonijum nitrata može da uvozi samo kompanija koja ima dozvolu Ministarstva odbrane i za namene Ministarstva odbrane”, kaže Danilo Tomašević iz “Promista”.

Tomašević dodaje da poljoprivredni amonijum nitrat jeste zapaljiv, ali nije eksplozivan i podleže strogoj kontroli, jer mora da bude potpuno stabilan.

“To što se dogodilo u Bejrutu je, kako bih rekao, čist javašluk nekoga ko je skladištio, a mi se bavimo ovim poslom 20 godina i samo se ovim poslom bavimo. Takvi propusti ovde nisu mogući, dakle, da uskladištimo u jednom magacinu nažalost vatromet, naftu ili bilo šta slično, to nije moguće”, tvrdi Tomašević.

Đubrivo koje “Promist” skladišti na području stare Staklare nema nikakvu klasu opasnosti, napominju u toj kompaniji i poručuju da njihovi svi zaposleni žive u tom gradu, te da ono što ne žele sebi, ne žele ni svojim sugrađanima.

Izvor: N1

Autor: Mladen Savatović