U centru Pančeva, u krugu od svega stotinak metara, nalaze se nekada veoma popularna mesta na kojima su se naši preci zabavljali i tu ostavljali svoje tragove u istoriji veselja našeg grada.

Jedan od nezaobilaznih središnih gradskih orijentira svakako je zgrada “Trubača”. Podignuta je tridesetih godina prošlog veka kao hotel i tokom poslednjih 150 godina postala i ostala jedan od temeljnih gradskih simbola. Ovde su održane nebrojene priredbe, besede, sela, igranke, zabave, predavanja, bioskopske i pozorišne predstave... U sali “Trubača” su za Novu dvadeset i neku Miša Vitolić, tada pitomac Konjičkog puka u Vršcu na odsustvu i Lela Krušper, lepotica za kojom su čeznula mnoga muška srca, odigrali tango o kojem se potom godinama pričalo, tango koji je mogla da im podari samo njihova velika ljubav. U dvorištu “Trubača” priređena je 8. oktobra 1921. godine šah partija živim figurama tokom zabave Pančevačkog šah kluba.

Gostionica Vajfertove pivare bila je takođe jedno od veoma omiljenih okupljališta Pančevaca i to ne samo zbog izvanrednog piva, već i renomea koji je svaki zakupac nastojao da očuva i unapredi. U ovoj sali su mnoga pančevačka dobrotvorna i humanitarna društva i ženske zadruge priređivali zabave u korist svojih fondova i za pomoć ljudima u nevolji. Ovde je 26. oktobra 1919. godine održan i prvi izbor za mis Pančeva koji se završio sukobom simpatizera gospođica koje su u takmičenju učestvovale, inače veoma bliskih prijatelja, pa je stvar stigla, zbog izrečenih uvreda i teških reči, i do suda, ali i ubrzo potom izglađena. Leti se u bašti služilo hladno pivo sa slanim perecama, o tom ugođaju se pričalo i van našeg grada, pa su gospođice u pratnji kavaljera i bračni parovi sa decom dolazili lađom iz Beograda da bi uživali u hladu letnje bašte.

Veoma popularno mesto za izlazak još od austrougarskih vremena bila je i kafana-svratište “Pelikan”, u kući u današnjoj Lenjinovoj ulici broj 12. Tu je svaka omladinska družina imala pevački ili tamburaški zbor, svoj sto i svoju himnu. Tropar društva “Prca” bila je pesma “Digni Kato, kraj od šlingeraja”, a društva “Bumbar” “Vesel’mo se drugovi, pijmo rujna vina, ovaj život ne traje hiljadu godina”. Himna društva “Besna glista” bila je “Moj čardače, moj debeli hlade” a tamburaškog zbora trgovačke omladine “Haj čašu daj, vina daj mladosti je, haj, brzo kraj”. U velikoj sali puštane su pokretne slike a bokseri ukrštali pesnice. Kad dođe pozno leto i berba grožđa, od Preobraženja pa do Male Gospojine u bašti su održavane zabave sa igrankom, takozvane “pudarine” u dobrotvorne svrhe. Između svetskih ratova objekat kupuje Svetozar Ristić, poznati pančevački trgovac, i koristi ga kao magacin za robu. Poslednjih 40 godina ovde se uporedo sa prodavnicom rezervnih delova za poljoprivredne mašine, koja je još uvek tu, nalazila i prodavnica vina, dok su sobe za prenoćište pretvorene u stambeni prostor.

U međuvremenu, igre su postale grube a pojam zabave dobio nova značenja. Od “Trubača”, Vajfertove pivare i “Pelikana” ostadoše samo retke priče.

Nenad Živković