U nesporne i neprolazne zasluge prvog pančevačkog urbaniste, brigadnog generala Mihovila Mihaljevića, spada svakako podizanje i uređenje Narodne bašte površine 16 jutara, godine 1829. Narodna bašta je za stanovništvo Pančeva predstavljala mnogo više od običnog parka - bilo je to omiljeno šetalište Pančevaca, promenada, mesto za izlazak, provod i rekreaciju, u koje je građanstvo u naročito velikom broju svraćalo nedeljom i praznikom. Krajem školske godine učenici Gimnazije, Građanske i Trgovačke škole defilovali su svečano obučeni stazama Narodne bašte, praćeni pogledima roditelja i rodbine.

Levo od ulazne kapije nalazi se danas sasvim ruinirana i napuštena zgrada nekadašnjeg Pančevačkog poljoprivrednog udruženja, koje je imalo i sopstveno ogledno dobro. Ovo Udruženje osnovano je 1869. godine, a prestalo da postoji ubrzo posle završetka Drugog svetskog rata.

Od 15. avgusta do 17. septembra 1905. godine u Narodnoj bašti održana je velika industrijska i poljoprivredna izložba koju je obišlo, za vreme u kome u našem gradu živi 19 hiljada ljudi, fantastičnih 100 480 posetilaca. Tom prilikom isečeno je mnogo stabala da bi bilo podignuto 26 paviljona, hala, postavki i pratećih objekata, koji su nakon završetka izložbe uklonjeni. Ostao je samo muzički paviljon u kojem je vikendom, praznikom i raznim prigodama svirala pleh muzika, a Pančevci dolazili na špacirung, špricer, kapuciner i šećernu vunu. Stariji bi sedeli na klupama postavljenim oko paviljona, a mlađi šetali u krug.

U Narodnoj bašti postajala su i dva zemljana terena za laun-tenis kao i zgrada Laun-tenis kluba, osnovanog 1908. godine. Laun tenis doslovno znači "poljski tenis", tenis koji se igra u polju, najčešće na travnatoj podlozi. Neposredno posle Prvog rata ovde su viđenije pančevačke gospođice zaigrale hazenu, vrstu igre slične rukometu.

Šezdesetih godina, u sklopu opšteg raskida sa prošlošću, muzički paviljon je srušen a na njegovom mestu izgrađena fontana s neidentifikovanom kamenom skulpturom. Istom prilikom uklonjena je ograda, a kasnije podignute zgrade Elektro-distribucije i javni WC.

Bista Jovana Pavlovića, osnivača i urednika "Pančevca", postavljena je 1969. godine, povodom stogodišnjice izlaska prvog broja, s leve strane od ulaza u Narodnu baštu.

Današnji izgled Narodne bašte je više nego žalostan. Dva stuba od cigala koji su držali ulaznu gvozdenu kapiju skloni su padu, Zgrada Pančevačkog poljoprivrednog udruženja, koju je do pre nekoliko godina koristilo "Zelenilo", potpuno je ruinirana i napuštena, a bivše ogledno dobro koje je bilo pretvoreno u Rasadnik zaraslo je u korov. Betonske staze su ispucale, noćna rasveta je više nego oskudna, klupe su oštećene, a o odsustvu organizovanog održavanja i zaštite retkih biljnih vrsta, estetskog uređenja i negovanja ukrasnog bilja, ne vredi trošiti reči. Fontana ne radi, a javni WC je van upotrebe, a gomile najrazličitijih otpadaka i smeća su redovna pojava.

Nenad Živković