U nedostatku boljeg termina koji bi ih preciznije definisao - nazovimo ih držači uličnih svetiljki. Nakon svih istorijskih i političkih događaja, kao i arhitektonskih i urbanističkih eksperimenata koji su temeljno izmenili izgled našeg grada, ali i sadržinu naših glava, ostalo ih je, zahvaljujući nekom čudnom ruletu istorijske zbilje, svega dvadesetak, i to uglavnom u glavnim gradskim ulicama. Svaki od ovih preostalih livenih mini spomenika svedoči o tome kako su naši preci pre sto i više godina promišljali i u stvarnosti realizovali civilizacijsko dostignuće zvano javna rasveta.

U Pančevu je javna gasna rasveta uvedena još 1887. godine, kada je na osnovu gradske koncesije, firma "Ujedinjena gasna postrojenja" iz Augsburga osnovala tvornicu plina na Bavaništanskom putu. Centar Pančeva je i pre toga bio osvetljen fenjerima na ulje, koji iz razloga štednje nisu bili paljeni za jake mesečine. To je možda odgovaralo romantičnim parovima, ali i izazivalo negodovanje Pančevaca koji bi noću hodili gradom drugim poslom.

Osim praktične funkcije - da teraju mrak tokom dugih panonskih noći - ovi držači imali su i nesumnjivu estetsku ulogu - da obogate nekada daleko živopisniji izgled pančevačkih šorova. O njihovom obliku se, uostalom, i vodilo računa u vreme u kojem je posedovanje kuće ili radnje u srednjoj varoši bilo znak prestiža, a njeno održavanje i unapređivanje pokazatelj dobrog ukusa koji je pratio zbivanja u savremenom svetu. Naročito su dekorativni, i korisni, bili držači svetiljki pričvršćeni na ćoškovima kuća, koji su, dakle, osvetljavali ugao dva sokaka. Takav jedan postojao je na uglu Štrosmajerove i Dimitrija Tucovića, gde se nalazila trgovina tekstilom kod "Mlade", na mestu na kojem se danas nalazi prodavnica "Beko". "Ugaoni" držači su u međuvremenu postavljeni na dve takve pozicije, a neki od onih "običnih" dobili su drugačiju namenu.

Bilo bi interesantno rekonstruisati mrežu javnog gasnog osvetljenja Pančeva, ali to je samo jedan od izazova koji čekaju buduće istraživače istorije našeg grada. Zanimljivo je da su istovetni držači montirani i u Zagrebu, pa će biti neophodno da se, ako je sačuvana, pregleda arhiva još nepoznate firme koja je proizvodila tipske držače i isporučivala ih širom tadašnje Ugarske.

Nenad Živković