UDRUŽENjE građana “Pančevo nije rupa” upozorilo je na plan da se u bivšoj staklari u Pančevu skladišti 4.393,75 tona amonijum-nitrata, što je za 1,6 puta veća količina nego što je bilo uskladišteno u luci Bejrutu, gde je ekplodiralo 2.750 tona amonijum-nitrata!

Predstavnici ovog udruženja kažu da veliku količinu opasne materije u nekadašnjoj industriji stakla namerava da uskladišti jedna firma iz Novog Sada. Iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, međutim, navode, za “Novosti”, da se u pomenutoj zgradi odlaže mineralno đubrivo.

Miša Sekulić, predsednik pančevačkog udruženja, istakao je, za naš list, da se oni boje da bi zbog odlaganja tolike količine amonijum-nitrata mogla da se dogodi eksplozija poput prošlogodišnje u Bejrutu. Prema njegovim rečima, na zahtev firme koja skladišti, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine izdao je rešenje u kojem je i navedena cifra od 4.393,75 tona amonijum-nitrata, a pominju se još nekoliko drugih hemijskih jedinjenja, što, kako kažu, predstavlja opasnost po stanovnike Pančeva. Zato su predstavnici udruženja na rešenje Pokrajinskog sekretarijata uložili žalbu.

– Ne tvrdim da će do toga doći, ali postoji ozbiljna šansa, dok se u rešenju to ozbiljno ne spominje. Zaista sramotno da pokrajinski sekretarijat izostavlja tako važnu činjenicu – ocenjuje Sekulić.

Pokrajinski sekretarijat s druge strane tvrdi da odlaganja opasnih materija nema, već se skladišti mineralno đubrivo. Kao i da podneti zahtev i dokumentacija, koja je dostavljena uz zahtev, prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu sadrže mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Prema Sekulićevim rečima, osim Udruženja “Pančevo nije rupa”, žalbu na rešenje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine uložili su i još jedno udruženje iz Pančeva – “Zeleni most”, kao i veliki broj građana.

– U obrazloženju rešenja navodi se da nosilac projekta za dato skladište gotovog proizvoda mineralnog đubriva, koje ne predstavlja značajan izvor emisija i zagađivanja životne sredine (vazduh, zemljište, podzemna voda), nije dužan da izradi plan obavljanja monitoringa, a predvideo je zaštitne i sigurnosne mere kojima se rizik po životnu sredinu svodi na najmanju moguću meru – preciziraju u sekretarijatu.

Osim toga, kažu i da je uz zahtev dostavljeno i rešenje MUP RS, Sektora za vanredne situacije i Glavni projekat zaštite od požara, pa je utvrđeno je da u ovom slučaju nije potrebna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Izvor: Novosti