Nesigurne uspomene su se razbezale svuda po sobi ne dozvoljavajući mu da shvati da su one tu.

     Vrata se lagano otvaraju.Ulazi dim kroz pukotine u vazduhu i nailazi niodkuda, pravo tu, u sobu sa svećom i uspomenama. Smrt; stara, a toliko jaka i moćna da izaziva strah i divljenje pri prvom susretu.

     On se nije iznenadio.Kao starom prijatelju, odmakao je stolicu i pokretom ruke ponudio Smrt da sedne.

     I Smrt se spustila na stolicu vadeći šah iz dzepa ogromnog kaputa .

     "Da počnemo", progovori tiho, grubim glasom koji odaje formalnost i sigurnost.

     On je samo klimnuo glavom uhvativši prvu belu figuru koja mu je bila pri ruci. Baš čudno: kralj. Nizao je figure jednu za drugom dok svaka nije došla na svoje mesto, a onda je hrabro podigao pogled i zagledao se Smrti pravo u oči. Treba povući prvi potez. Tako se dugo odlučivao. Ipak on povlači pešaka koji je stajao najbliže njegovoj desnoj ruci.Počelo je.

     Potezi su se nizali i Smrt je spremno odgovarala na svaki njegov pokret. Njegova vojska, straža, protekcija polako je nestajala sa pozornice sudbine i on je počeo da shvata da ostaje sam, potpuno sam u ovoj surovoj igri.i kako da se bori protiv krutih i grubih poteza Smrti koja je tako oštrija, odlučnija i snažnija. Prvi put u životu se zaista uplašio. Nije spreman da izgubi ovu igru. Bar da ima još samo malo vremena uspeo bi da razori strah, samo jos malo.

     Ogromna koprena uspomena se nadvila nad njim i kao paukova mreža muvu počela je da ga obavija sa svih strana.Odjednom se osetio skučeno i shvatio da su mu ruke i noge sve vise upetljane u lepljivu masu oko njega. Ne može viče da pomera ruke, ne može da pomeri figuru na šahovskom polju i odjednom je shvatio koji potez treba da napravi da bi najzad nadmudrio Smrt.

     Bori se sa koprenom koja postaje sve gušća oko njega i naprosto ne vidi više ništa osim očaja.

     Svu snagu je uperio ka rukama i uspeo sa ogromnom količinom mase na njima da približi jednu drugoj.

     Sputio se na kolena i počeo da se moli svim silama sveta: Nebu, Suncu, Zemlji, Sećanjima, Cveću, Srcu, Lepoti, Vodi, da mu makar još jednom na trenutak dozvole da vidi sebe i svoju sobu.

     Bila je to prva molitva u njegovom životu.

     Smrt je ogrnula ružičasti plast dobrote, srdačno se nasmešila, skinula uspomene sa njega i uhvativši ga za ruku kroz dim i maglu sa njim nestala zauvek.