Pančevac bio blokiran tri sata zbog udesa
Pančevac bio blokiran tri sata zbog udesa

Gotovo tri sata trajala je „blokada“ obe trake na Pančevačkom mostu a saobraćaj je stajao zbog udesa koji se dogodio oko 16 i 30 sati i u kojem su tri osobe lakše povređene. Kilometarske kolone vozila počinjale su čak od Trga republike, prostirale se duž Bulevara despota Stefana pa sve do do Pančevačkog mosta.

Kako za „Blic“ kažu dispečeri „Beogradskog taksija“, saobraćaj na Pančevačkom mostu se stabilizovao, iako je u gradu i dalje gužva.

Inače, do ogromnog zastoja saobraćaja došlo je kada je, kako nezvanično saznajemo, mladić koji je upravljao „fijat puntom“ udario oko 16.30 u kamion koji se kretao u smeru ka Borči, okrenuo se u suprotnom smeru i pokušao da pobegne. Nakon toga, udario je u jedan ili više automobila, prilikom čega je jedno vozilo sletelo s puta.

Blokiran Pančevački most

Blokiran Pančevački most

Prema rečima portparolke Hitne pomoći Nade Macure, lakše su povređena trojica muškaraca – mladić star 24 godine povredio je levu potkolenicu, drugi starosti 23 ima razderotinu temena glave i uganuće levog skočnog zgloba, dok je muškarac star 40 godina istegao vrat i ima tupe povrede grudi i leđa.

Saobraćaj u ovom delu grada, između Metroa i crkve, a posle OMV pumpe, bio potpuno obustavljen.

U MUP-u su za „Blic“ potvrdili da im je prijavljena saobraćajna nesreća, sudar dva automobila, i sudar automobila i teretnog vozila, koje je i izazvalo gužvu blokirajući obe kolovozne trake nakon udesa.

Blokiran Pančevački most

Blokiran Pančevački most

Policija takođe kaže da su vozila koja su učestvvoala u nesreći uklonjena sa puta.

Izvor: Blic
Blic

april 30, 2014 / by / in
Na pančevačkoj pruzi probijeno 820 metara novog koloseka

Na pruzi Beograd-Pančevo, gde su pre oko mesec dana počeli prvi radovi finansirani ruskim kreditom, probijeno je ukupno 820 metara trase za izgradnju novog koloseka, izjavio je danas generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović.

Posle obilaska radova u blizini železničke stanice „Pančevo glavna“, Simonović je rekao novinarima da je kod Pančeva probijeno oko 700 metara trase i kod Krnjače oko 120 metara, kao i da počinju radovi na gradilištu kod Pančevačkog mosta.

Simonović je rekao da je u Srbiju danas stiglo najsavremenijih 35 pružnih mašina iz Rusije, koje su sada na carini i da će već početkom maja biti stacionirane u Rumi, s obzirom da će uskoro početi radovi na deonici Koridora 10 na deonici Ruma- Golubinci.

Prvi zamenik generalnog direktora Ruskih Dravnih železnica „RŽD Internešnl“ Mansurbek Sultanov je rekao da se radovi odvijaju predvidjenom dinamikom odnosno da idu i malo brže, nego što je planirano.

On je istakao da je zadovoljan saradnjom sa Železnicama Srbije. Sultanov je najavio da će iz Rusije ukupno u Srbiju stići 105 mašina do avgusta ove godine.

Projekat modernizacije, izgradnje i elektrifikacije drugog železničkog koloseka Pančevački most – Pančevo Glavna prvi je projekat modernizacije srpskih železnica koji se realizuje iz ruskog kredita.

Reč je o deonici dugoj 15 kilometara, čijom će se modernizacijom povećati propusna moć pruge i brzina vozova na 120 kilometara na sat.

Projekat obuhvata rekonstrukciju postojećeg koloseka i izgradnju i elektrifikaciju novog, drugog koloseka, kao i uredjenje železničke infrastrukture u stanicama i na pruzi između Pančevačkog mosta i stanice Pančevo Glavna (Krnjača, Ovča, Pančevački most, Krnjača most i Sebeš).

Vrednost posla je oko 91 milion dolara, od čega je oko 78 miliona dolara obezbedjeno iz ruskog kredita, dok je oko 13 miliona dolara, odnosno 15 odsto vrednosti kredita, na ime učešća, obezbedila država Srbija.

Izvor: Blic
Blic

april 29, 2014 / by / in
Možda bi kamere spasle Anđelu

Na Pančevačkom putu, koji je van naselja, ograničenje brzine je 60 kilometar na sat. To je vozačima nelogično i onda ne poštuju propise.

Profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta smatra da je trebalo ranije da se uvede video-nadzor i da se obaveste građani da on postoji.

– Građani bi tako unapred vodili računa, a to nije skupa investicija i mogla bi da spase mnoge živote. Na Pančevačkom putu je i nelogično ograničenje brzine od 60 kilometar na sat, a u pitanju je put van naselja sa dve trake u jednom pravcu. Čim vozači vide nelogično ograničenje, oni ga ne poštuju – navodi profesor Vujanić.

Novi očevici pogibije devojčice

Postupak protiv Marka Đ., vozača koji se sumnjiči da je BMW-om pregazio devojčicu Anđelu, preuzelo je Više tužilaštvo.

– Otkriveni su novi očevici nesreće koji su takođe ispričali da je vozač prošao na crveno dok su druga vozila stajala. Slučaj je zato preuzelo beogradsko Više tužilaštvo jer se više ne sumnjiči za nehat, već za nameru – kaže izvor “Blica”.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da se svi setimo da nešto ne valja tek kad se dogodi tragedija.

– Dete koje je izgubilo život na Pančevačkom putu je strašna tragedija koja ne bi smela da se ponovi. Došlo je krajnje vreme da se preduzmu ozbiljne mere. Ne moramo da se setimo samo kada se dogodi tragedija, pa onda kao nešto radimo mesec dana i onda sve po starom – upozorava Okanović. On napominje da kada je u pitanju bezbednost saobraćaja, ne sme sve da se svede na rad policije.

– Da bi se izgradio najobičniji trotoar da pešaci ne budu ugroženi, potrebno je dosta napora, a birokratija pruža otpor. Zato je bitna i politička volja – kaže Okanović.

Goran Ivančev, komandir za uviđaj saobraćajnih nezgoda PU Beograd, smatra da bi kamere delovale preventivno: „Sada više ne postoji zeleni talas, već postoji ograničenje brzine. Put je pokriven patrolama, ali one ne mogu da budu na svakom kilometru putu“, objašnjava Ivančev.

Anđela je stradala dok je prelazila put na pešačkom prelazu dok je za nju bilo zeleno.

Izvor: Blic
Blic

april 28, 2014 / by / in
Ni opreme, ni plate

Iako sezona samo što nije počela, protivgradni strelci sa teritorije grada Pančeva ne žele da rade, jer nisu zadovoljni ni opremom, ni platom koju imaju. Pomoć očekuju od gradske uprave, jer su je i dobijali do pre dve godine.

Od aprila do oktobra, koliko traje sezona, protivgradni strelac Hajrudin Škrijelj po potrebi prelazi razdaljinu od devet kilometara, od sela Dolova do stanice odakle ispaljuju rakete.
On kaže da mu je radio veza loša, da vozi sopstveni automobil, a da im grad Pančevo već tri godine nije nabavio čizme i kabanice. Sve su to razlozi što ove godine on i kolege odbijaju da rade.

„Lokalna samouprava nije po zakonu obavezna da nam pomogne, ali to radi ako je u mogućnosti. Strelci u drugim gradovima dobijaju pomoć, samo mi ne. Do pre godine davali su nam po 48 hiljada po stanici, i bili smo zadovoljni“, kaže Škrijelj.

Iako niko od strelaca ne živi samo od te plate, žale se da im je mala, jer za šest meseci dobijaju samo 12.000 dinara.

„To je smešno. Plata nam je 4.000 dinara za mesec dana. Niko ne bi radio za te pare, a mi smo primorani“, kaže strelac Božidar Petrović.

U okolini Pančeva ima 24 protivgradne stanice sa po dva strelca. Iako je to ugovorom predviđeno, mnogima nije upisan radni staž, niti plaćeno penziono osiguranje. Grad Pančevo će im od novca koji dobijaju od zakupa poljoprivrednog zemljišta kupiti HTZ opremu i mopede.

„Hteli smo u agrarni budžet da stavimo i novčanu pomoć, ali nismo mogli zbog budžetskog revizora, koji je upozorio da to nije po zakonu“, kaže Maja Svirčević Prekić, većnica za poljoprivredu.

Još jedan ozbiljan problem je mali broj raketa. Umesto najmanje osam, obično dobijaju samo tri po sezoni, što nije dovoljno. Prošle godine u dva navrata pojedina sela u okolini Pančeva pogodio je grad i uništio useve, a ove godine opasnost je još veća, pogotovo ako strelci odbiju da dejstvuju.

Izvor: RTS

RTS

 

april 28, 2014 / by / in
Pao plafon u vrtiću

PLAFON od čak 30 kvadrata srušio se u četvrtak rano ujutru u jednoj od prostorija vrtića „Švrća“ u Ulici doktora Svetislava Kasapinovića u Pančevu! Na svu sreću, obrušavanje se dogodilo pola sata pre dolaska grupe mališana, pa niko nije povređen.

Zaposleni u predškolskoj ustanovi bili su na samom ulazu u prostorije, gde je bila inače smeštena mlađa jaslena grupa. Na svu sreću, pred pragom je ostalo 12 mališana kada se začuo tresak maltera sa plafona površine od oko 30 kvadrata.

– Obratićemo se lokalnoj samoupravi za obezbeđivanje sredstva da se to sanira i završi u narednih dvadesetak dana – rekla je Ljiljana Vojnović, pomoćnica direktorke PU „Dečija radost“, kome pripada i vrtić „Švrća“.

Iako u otežanim uslovima zbog manjka prostorija za svu decu, zaposleni u ovoj ustanovi poručili su da neće biti prekida u radu. Takođe, Vojnovićeva je dodala da se ovakav događaj nije mogao predvideti niti sprečiti. Međutim, pojedini roditelji čija su deca ranije pohađala ovaj vrtić, pa zatim sada njihovi novopridošli mališani provode vreme u istoj ustanovi, tvrde da je plafon star više decenija.

Ovo nije ni prvi put da se ovako nešto dogodilo u istoj zgradi. Pre godinu dana obrušio se plafon u kuhinji, takođe, na svu sreću bez povređenih. Kuhinjski elemenati i uređaji bili su zarobljeni dva dana pod malterom od plafona površine čak 60 kvadrata, pa su tako mališani na meniju imali samo suve obroke.

Deca su, posle nemilog događaja, raspoređena po drugim grupama i prostorijama u vrtiću. Tu bi trebalo da ostanu do daljeg, dok ne bude urađena sanacija oštećenog plafona.

Na lice mesta izašla je i građevinska inspekcija, koja je sačinila zapisnik, dok će se nakon izveštaja Direkcije za izgradnju Pančeva znati i datum početka radova na rekonstrukciji oštećenog dela prostorije.

Izvor: Novosti
Večernje novosti

april 25, 2014 / by / in
Dobar rasad ključan za dobar rod

Meštani Glogonja i Banatskog Brestovca, Kačareva i drugih sela bave se značajnom proizvodnjom u povrtarstvu. To je proizvodnja rasada. Ova proizvodnja se odvija u plastenicima, a posao nije nimalo lak. Proizvođači rasada su već počeli sa prodajom rasada. Inače, značaj rasada za povrtarsku proizvodnju je višestruk.

– U intenzivnoj proizvodnji povrća rasada ima odlučujući značaj. Ukoliko imamo dobar rasad, možemo očekivati dobar rod. Dobri proizvođači to razumeju i obično rasad ili kupuju ili ga proizvode na adekvatan način, iako proizvesti rasad nije baš jednostavno, rekao je prof. Đorđe Moravčević.

Proizvođači rasada, kojih nije mnogo u pančevačkom ataru, mnogo toga moraju znati kako bi proizveli rasad.

Izvor: TV Pančevo

TV Pančevo

 

 

april 11, 2014 / by / in ,